BBC na srpskom - B92

Ukrajina i Rusija: Eksplozije u ruskoj vojnoj bazi na Krimu - sabotaža, rakete ili cigarete

Uzrok eksplozija još nije precizno utvrđen niti zvanično obelodanjen, ali su prvi put ruski vojni ciljevi duboko iza linija fronta - više od 200 kilometara od prednjih ukrajinskih položaja.

Izvor: BBC
Podeli

Eksplozije na aerodromu Saki na Krimu mogle bi da utiču na tok rusko-ukrajinskog rata.

Uzrok ovih eksplozija još nije precizno utvrđen niti zvanično obelodanjen, ali su prvi put ruski vojni ciljevi oštećeni duboko iza linija fronta - više od 200 kilometara od najisturenijih ukrajinskih položaja.

Iz Kijeva su više puta izjavljivali da će vratiti poluostrvo, koje je Rusija anektirala 2014. godine, pod sopstvenu kontrolu.

Najavljeni su i napadi na strateški važan most koji povezuje Krim sa teritorijom Rusije.



Poluostrvo, prepuno vojnih objekata još od sovjetskih vremena, do sada je bilo veoma dobro zaštićeno od bilo kakvog napada, pre svega, iz vazduha.

Aerodrom u Saki je jedan od takvih objekata.

Izgrađen pre Drugog svetskog rata, u kasnom sovjetskom periodu pretvoren je u bazu za obuku u kojoj su se uvežbavali letovi borbenih aviona.

Napravljen je i složen i skup kompleks NITKA, koji imitira palubu nosača aviona.

Infrastruktura ove vazduhoplovne baze obuhvata, pored simulatora, odvojenu betonsku pistu od tri kilometra, staze za rulanje, hangare za avione.

Od 2014. godine na aerodromu je stacioniran 43. zasebni jurišni puk pomorske avijacije Crnomorske flote.

Satelitski snimak Gugla, napravljen u leto 2022. (na fotografiji je zelenilo), pokazuje da se na aerodromu nalaze bombarderi Su-24M, lovci Su-30 i drugi avioni.

U jutro 10. avgusta, ukrajinsko vazduhoplovstvo je izvestilo da je na aerodromu Saki uništilo devet ruskih aviona.

Na aerodromu, sudeći prema Guglovim satelitskim snimcima, postoje odvojeni parkinzi za avione, zaštićeni zemljanim bedemima.

Istovremeno, slika pokazuje da iako se neki borbeni avioni nalaze u ovim skloništima, drugi su na otvorenom.

Procenu onoga što je moglo da se desi u ovom regionu Krima otežava činjenica da ima veoma malo informacija o mogućnostima Oružanih snaga Ukrajine.

Jedna od pretpostavki vojnih stručnjaka zasnovana je na mogućnosti da je Ukrajina možda dobila neko oružje ili ga unapredila, ali za to nema čvrstih dokaza.

Koliko je bilo eksplozija?

Getty Images
Getty Images

Meštani su rekli agenciji Rojters da su čuli najmanje 12 eksplozija oko 15.20 po lokalnom vremenu.

Neki video snimci koji su se pojavili na internetu prikazuju pojedinačne eksplozije, na drugima se čuju dve istovremene eksplozije na različitim mestima.

Na snimcima se može videti i gust crni dim koji se nadvija posle eksplozija.

Na jednom video snimku, čuje se muški glas: "Već peta eksplozija, i gori iz različitih pravaca."

Posle ovih reči, na snimku se čuje još jedna eksplozija.

Na osnovu snimaka je teško utvrditi na koliko tačno mesta na aerodromu je došlo do eksplozija.

Šta pokazuju satelitske fotografije?

Fotografije američke kompanije Planet Labs prikazuju ogromne površine spaljene zemlje - očigledno rezultat požara koji je usledio nakon eksplozija.

Čini se da je pista na aerodromu netaknuta, ali izgleda da je najmanje osam aviona uništeno ili ozbiljno oštećeno.

Na snimcima se jasno vidi niz kratera.

Većina njih je grupisana u određenom delu vazdušne baze, gde je značajan broj letelica bio parkiran na otvorenom, a ne u hangarima.

Vojna baza Saki - pre i posle

Fotografije Planet Labsa, koja prati stotine kanala satelitskih snimaka u Ukrajini, prva su nezavisna potvrda štete nanete ruskoj vazdušnoj bazi.

Do sada su detalji o razmerama pričinjene štete bili izuzetno oskudni.

Koliko je tačno letelica uništeno i kakvu štetu su pretrpele ostale, teško je utvrditi na ovim fotografijama.

Šta kažu Rusi, a šta Ukrajinci?

Rusko Ministarstvo odbrane je u utorak uveče objavilo saopštenje u kojem ekspolozije objašnjava kao "detonaciju municije".

"9. avgusta, oko 15.20 časova, na teritoriji aerodroma Saki u blizini naselja Novofedorovka, detonirano je nekoliko skladišta sa municijom", navedeno je u saopštenju koje je preneo ruski Interfaks.

Prema ruskoj vojnoj komandi, nije bilo spoljašnjeg udara vatre, odnosno baza nije napadnuta.

U Kijevu nije bilo jasne potvrde o dejstvima Oružanih snaga Ukrajine, usled kojih je moglo doći do eksplozija.

Nekoliko sati posle eksplozije, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govorio je o Krimu, ne pomenuvši eksplozije.

"Ruski rat protiv Ukrajine i cele slobodne Evrope počeo je Krimom i mora da bude završen oslobađanjem Krima", rekao je Zelenski.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak negirao je da Ukrajina stoji iza eksplozija, rekavši televizijskom kanalu Dožd: "Naravno da ne. Šta mi imamo sa tim?".

Ipak, nagovestio je da je možda reč o delovanju diverzanata, odnosno "krimskih partizana".

Pozivajući se na neimenovanog predstavnika ukrajinske vlade, list Vašington post objavio je da su eksplozije na ruskom vojnom aerodromu rezultat operacije ukrajinskih specijalnih snaga.

U članku se ne precizira o kojoj jedinici je reč, međutim, ranije su zapadni mediji pisali da ukrajinske Snage za specijalne operacije organizuju akcije u dubokoj pozadini ruskih trupa, kao i na teritoriji Rusije.

Sagovornik Vašington posta u ukrajinskoj vladi nije precizirao kako je organizovan napad u Novofedorovki.

U sredu ujutro, ukrajinsko vazduhoplovstvo je saopštilo da je devet ruskih aviona uništeno u Novofedorovki, ali BBC ne može nezavisno da proveri tačnost ove tvrdnje.

Zahtevajući anonimnost, portparol američke vlade rekao je Vašington postu da je napad na rusku bazu verovatno izvršila Ukrajina i da nije korišćeno oružje koje su obezbedile Sjedinjene Države.

Aleksej Reznikov, ukrajinski ministar odbrane, odbio je tokom posete Danskoj da komentariše da li je njegova vojska umešana u eksplozije u skladištu municije na Krimu, rekavši da je do njih došlo zbog loše ugašenih cigareta.

"Mislim da su ruski vojnici na aerodromu zaboravili jedno vrlo jednostavno pravilo, a to je da se ne puši na opasnim mestima. I to je to", rekao je ironično Reznikov novinarima u Danskoj gde se nalazi zbog donatorske konferencije.

Britanski ministar odbrane Ben Volas je sugerisao da činjenica da su se dogodile dve odvojene eksplozije ukazuje na napad, a ne na nesreću.

"Apsolutno je legitimno da Ukrajina gađa Krim kako bi povratila svoju teritoriju i potisnula ruske snage", rekao je on za BBC.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev prošlog meseca je poručio da će se "Ukrajina suočiti sa Sudnjim danom" ako napadne Krim.

Obe verzije - i ona koju je iznelo Ministarstvo odbrane Rusije i pretpostavka o nekoj vrsti diverzantske grupe - izazivaju sumnju.

Skladišta municije mogu da gore i eksplodiraju, ali je teško zamisliti da požari mogu nastati na dva različita mesta odjednom, i to tako da se eksplozije čuju istovremeno.

Američke rakete

Getty Images
Getty Images

Ukrajinska vojska više od dva meseca koristi višecevne američke raketne sisteme HIMARS protiv ciljeva u ruskoj pozadini, a odnedavno i MLRS.

Koriste GMLRS rakete, kojima prilično precizno pogađaju različite ciljeve - skladišta, zgrade i mostove.

Stoga se verzija o granatiranju aerodroma raketama sa teritorije koju kontroliše ukrajinska vojska pojavila odmah pošto se saznalo za eksplozije.

GMLRS su projektili sa različitim bojevim glavama, čiji je domet 70 kilometara.

Međutim, Lokid Martin razvija novu GMLRS seriju većeg dometa sa dometom do 150 kilometara.

Ali najbliži položaji sa kojih bi Ukrajina mogla da koristi GMLRS projektile i gađa aerodrom udaljeni su najmanje 200 kilometara od njega.

Za HIMARS i MLRS postoji još jedna municija - serija operativno-taktičkih raketa ATAKMS, čiji je domet do 300 kilometara.

Zvaničnici ukrajinskih vlasti su više puta izjavljivali da bi želeli da dobiju takve rakete, ali za sada nema potvrda i da jesu.

Stručnjaci su to objasnili bojaznima američke administracije da bi nabavka ovakvih projektila izazvala oštru eskalaciju sukoba.

Kada bi ATAKMS bio dostupan oružanim snagama Ukrajine, njegov domet bi omogućio da ciljaju aerodrom u Saki.

Ali i ova verzija je upitna.

I poenta nije samo u tome da Vašington još nije pristao (barem otvoreno) da takve rakete prebaci u Kijev.

Rojters je izvestio o 12 eksplozija, a autor jednog od snimaka šest.

Čak i šest projektila koje bi došle iz, recimo, Nikolajeva, verovatno bi bile primećene ruskim radarom i omogućile bi posadama protivvazdušne odbrane da se pripreme da ih presretnu.

A čak i ako pretpostavimo da to ne bi bili u stanju da urade, što je malo verovatno, onda bi dolazak tako velikih raketa primetili posmatrači, pa čak i snimili - uostalom, nekoliko eksplozija se dogodilo tokom snimanja.

Krstareće rakete

Za razliku od balističkih projektila, krstareće rakete mogu da lete prilično nisko do zemlje, a Ukrajina ima takve rakete.

Reč je o ukrajinskim protivbrodskim raketama Neptun, za koje su ranije tvrdili da su pogodile krstaricu Moskva, ponos ruske mornarice.

Ukrajinska vojska poseduje i američke protivbrodske rakete Harpun, za koje tvrdi da su pogodile tegljač Vasilij Beh ruske Crnomorske flote.

Domet obe rakete prelazi 200 kilometara.

Oba lete na maloj visini i mogu se lansirati iz zemaljskih lansera.

Ova verzija je takođe pod sumnjom, pre svega zbog sistema navođenja.

Protivbrodske rakete su opremljene aktivnom glavom za samonavođenje, zapravo radarom koji joj omogućava da samostalno cilja cilj u završnoj fazi leta.

Radar je prilično efikasan kada je cilj brod na otvorenom moru, ali mnogo lošije radi na objektima na tlu, koji su slabo "vidljivi" naspram čvrste površine i u prisustvu drugih objekata u blizini.

Da bi se uspešno i precizno gađali ciljevi na zemlji, sistem navođenja za takve rakete bi morao da se modernizuje.

Takva mogućnost postoji, ali nema dokaza da je Ukrajina modernizovala rakete.

Druga sumnja je da je čak i krstareća raketa prilično vidljiva u letu.

Aerodrom u Saki nalazi se u blizini plaža koje su leti prepune.

Posmatrači bi videli nekoliko raketa koje se približavaju vazduhoplovnoj bazi, ali to se nije dogodilo.

Konačno, zvaničnik američke vlade rekao je Vašington postu, pod uslovom anonimnosti, da je napad na Novofedorovku verovatno izvršila Ukrajina - i da nije korišćeno oružje koje su obezbedile Sjedinjene Države.

Brodovi, avioni

Reuters
Reuters

Domet GMLRS projektila mogao bi se kompenzovati postavljanjem lansera bliže meti.

Teoretski, to bi se moglo uraditi postavljanjem HIMARS-a ili MLRS-a na palubu broda koji bi došao na 70 kilometara od aerodroma.

Međutim, takva operacija bi bila previše rizična - lansiranje rakete moglo bi da se otkrije ruskim radarima, nakon čega bi u potragu za brodom bila upućena pomorska avijacija, brodovi Crnomorske flote i obalska straža.

Ukrajinski avion bi takođe mogao da lansira raketu na aerodrom - internetom su nedavno kružile informacije da je ukrajinsko vazduhoplovstvo navodno naučilo kako da lansira antiradarske rakete AGM-88 HARM sa lovaca MiG-29.

Neki stručnjaci su sugerisali da bi ukrajinski MiGovi ili Su mogli da se konvertuju za lansiranje krstarećih raketa Kh-35, na osnovu kojih je napravljen projektil Neptun.

Manjkavost ove verzije je skoro potpuni nedostatak informacija ne samo da su Ukrajinci tako nešto uradili, već čak i o tehničkoj izvodljivosti takvih nadogradnji u ratu.

Dron

Jedna od najverovatnijih verzija eksplozija je pretpostavka da su aerodrom napali dronovi kamikaze.

Mali dron je 31. jula udario u sedište ruske Crnomorske flote u Sevastopolju.

To dokazuje da su takvi napadi mogući na teritoriji Krima.

U prilog ovoj verziji ide i činjenica da bespilotne letelice kamikaze mogu biti relativno male, što, s jedne strane, pojednostavljuje njihovo slanje na Krim, a s druge, objašnjava činjenicu da ih nijedan od posmatrača nije snimio.

Ukrajina je dobila priličan broj takvog oružja koje koristi u kopnenim borbama protiv pešadije i oklopnih vozila.

Takvi uređaji se mogu koristiti na velikoj udaljenosti od onog koji njima rukuje.

Oni lebde iznad cilja i strmoglavljuju se na njega, uništavajući ga ugrađenom bojevom glavom.

Nedostatak ove verzije je što je bojeva glava takvog drona obično mala, dok su eksplozije na aerodromu bile prilično velike i snažne.

Osim toga, činjenica da je bilo nekoliko eksplozija sugeriše da bi i takav nalet bio prilično masivan, ali još nema izveštaja o brojnim bespilotnim letelicama na nebu iznad Sakija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 157 idi na stranu