IEA upozorava zemlje proizvođače nafte

Proizvođači nafte možda će morati da preispitaju svoju politiku u skladu sa predstojećim očekivanim povećanjem proizvodnje u Kini.To je izjavio juče izvršni direktor Međunarodne energetske agencije (IEA) Fatih Birol.Birol je, na marginama konferencije pod nazivom &quot;Indijska nedelja energije&quot;, rekao za Rojters da se očekuje da će tokom ove godine oko polovine rasta globalne potražnje za naftom doc&#769;i iz Kine. Birol je istakao da postoji ogromna potražnja za avionskim gorivom u Kini i ukazao da će, ukoliko kineska ekonomija zabeleži nagli skok, biti potrebno da zemlje članice OPEK+ revidiraju svoju proizvodnu politiku. Grupa proizvođača nafte OPEK+ izazvala je veliko nezadovoljstvo SAD i drugih zapadnih zemalja u oktobru kada je odlučila da smanji proizvodnju za dva miliona barela dnevno od novembra prošle godine, umesto da proizvode više da bi došlo do smanjenja cena goriva i oporavka globalne ekonomije, kao što je savetovao Vašington. Birol je izrazio očekivanje da se takva situacija nec&#769;e ponoviti i da će se OPEK+, koji uključuje članice Organizacije zemalja izvoznica nafte i saveznica kao što je Rusija, vratiti konstruktivnoj ulozi na tržištu usled povećane potražnje. OPEK+ je na sastanku u sredu potvrdio da smanjenje proizvodnje nafte dogovoreno prošle godine ostaje na snazi. Kina, najvec&#769;i svetski uvoznik sirove nafte i drugi kupac tečnog prirodnog gasa, postala je najvec&#769;i faktor neizvesnosti na globalnim tržištima nafte i gasa nakon što je Peking ukinuo sprovođenje strategije nulte tolerancije prema korona virusu početkom decembra. Grupa sedam najbogatijih zemalja G7, EU i Australija uveli su ograničenje cena za ruski dizel i druge naftne derivate u okviru sankcija prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu, a ograničenja su juče stupila na snagu. Mera sledi nakon ranijeg ograničenja cene ruske nafte, za koju su EU, G7 i Australija postavili gornju granicu cene sirove nafte od 60 dolara po barelu od 5. decembra. Koalicija je saopštila u petak da je postavila gornju granicu cena od 100 dolara po barelu za proizvode kojima se trguje uz premiju u odnosu na naftu, uglavnom dizel, i 45 dolara po barelu za proizvode kojima se trguje uz popust, kao što su mazut i prerađena nafta.