Nemačka privreda u dva uzastopna kvartala beleži pad.Tehnički – to je recesija. Niz stručnjaka procenjuje da predstoji teško leto i minus BDP-a za čitavu 2023.Nemačkom se ponovo širi bauk recesije: Zavod za statistiku objavio je ovog četvrtka proračune BDP-a za prvi kvartal godine. I iako buđenje proleća redovno znači i da je privreda življa, to ovoga puta nije bilo tako. Zabeležen je minus od 0,3 odsto. S obzirom na to da je BDP Nemačke i u poslednjem kvartalu 2022. bio u minusu od 0,5 procenata, tehnički se tu može govoriti o recesiji. "S tačke gledišta konjunkture, čeka nas teško leto", ocenjuje Holger Bar iz Deka Banke. Privredu najviše guši slaba potrošnja građana: u prvom kvartalu ona je opala za 1,2 odsto. Stručnjaci pritom ukazuju da se sveukupno manje troši: od prehrambenih namirnica, odeće i obuće, preko uređenja doma, pa sve do nećkanja da se kupi novi automobil. Pritom se ukazuje i na prestanak državne pomoći za kupovinu hibridnih, kao i na smanjenje podrške za električna vozila. Džepovi su objektivno prazniji Rast cena energenata je i u ovom zimskom kvartalu građane podsetio da nije vreme za potrošnju, upozorava Jerg Kremer iz Komercbanke. Doduše gas i nafta su trenutno relativno jeftini, ali teško je reći šta će biti sutra, tim pre što su i prihodi građana realno manji. Sindikati jesu doduše uspeli da se izbore za neke povišice, ali one se protežu na duži period i zapravo ne pokrivaju inflaciju. A da nije vreme za potrošnju ne misle samo građani, nego i država: državna potrošnja se smanjila za nekih pet odsto u odnosu na prethodni kvartal. Na prvi pogled se kao dobra vest čini rast ulaganja od oko četiri procenta. To bi moglo da se objasni blagom zimom tokom koje je i građevinski sektor mogao da obalja radove. Ali, upravo u toj privrednoj grani se vidi da je taj "rast" u stvari samo privid: da, rasta ima, ali opseg je isti, jer je poskupeo i građevinski materijal i kapital za takva ulaganja. Ekonomista ING Banke, Karsten Brzeski zato tvrdi da preduzeća sada radije odlažu svoje investicije i pretpostavlja da nas čeka "duži sušan period, a tek za dobrih godinu dana moglo bi se videti značajno poboljšanje". Začarani krug pada Ekonomskim stručnjacima se čini da se upada u začarani krug ekonomskog pada: manje se troši, firme ne ulažu u širenje posla, pa je tako i manje posla i manje novca za zaposlene. A zato se i troši još manje. To potvrđuje i najnovija anketa o poslovnim perspektivama instituta Ifo koja nakon šest meseci ponovo beleži rast pesimizma. Za Kremera iz Komercbanke računica je jasna: poslovni rizik je proteklih meseci postao veći, što znači da je veća verovatnoća da će se tehnička recesija nastaviti i u drugoj polovini godine, nego da će doći do ekonomskog oporavka kojem se još uvek nadaju i neki ekonomisti i većina političara. Sve se to donekle moglo i predvideti, već i zbog sistematskog povećanja eskontne stope od strane Evropske centralne banke. Pritom je njena šefica Kristin Lagard nedavno objavila da će i dalje da sprovodi tu politiku. Njen cilj je da ukroti inflaciju na dva procenta "i taj zadatak ćemo ispuniti", objavila je ona povodom 25. godišnjice ECB. Skuplji novac i manja potrošnja – to jeste oružje za borbu protiv inflacije, ali to neminovno utiče i na slabljenje privrede. Nemačku privredu je to možda pogodilo ranije nego druge, ali lančana reakcija se teško može zaustaviti. U Nemačkoj se vlada nadala relativno skromnom rastu od 0,4 odsto ove godine, ali naši sagovornici procenjuju kako će i to biti teško ispuniti. Jer, kao što rekosmo, bauk recesije se širi, a to je siguran put u još veći minus.
Moj kvadrat