Sve što treba da znate o penzijama u Srbiji na jednom mestu

Prema zvaničnim podacima PIO Fonda iz aprila ove godine, u Srbiji trenutno ima 1.648.349 penzionera.Naši najstariji sugrađani, u proseku, svakog meseca primaju oko 37.800 dinara, uskoro ih očekuje uvećanje.U toku je i reforma penzionog sistema u Srbiji, a imamo i mnogo stranih penzionera.Bilc je razradio skoro 20 najbitnijih pitanja o penzijama u Srbiji: koje sve vrste penzija postoje u Srbiji, koji su sve uslovi za odlazak u penziju, koliko vam je potrebno godina staža, koliki su iznosi doprinosa koje morate da uplaćujete vi ili vaš poslodavac, da li imate pravo na penziju iz inostranstva, kada i kako se ona isplaćuje, kolika će vam pitanja biti u starosti i odgovore na sva druga pitanja koja se tiču penzija u Srbiji pročitajte u nastavku. Uslovi za penzionisanje u Srbiji Starosna granica U Srbiji od 2023. važe nova pravila za penzionisanje žena. Dame tako u starosnu penziju mogu sa 63 godine i 6 meseci života, umesto 63 godine i četiri meseca, koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u prethodnoj godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Granica će se pomerati sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas. S druge strane, muškarci u starosnu penziju idu po starom - sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. I tu nisu predviđene promene. U regionu su slični uslovi penzionisanja. U pojedinim zemljlama, poput Hrvatske i Republike Spske na snazi su dugogodišnje reforme kao i u Srbiji. Osiguranje Penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji je obavezno za sva lica koja rade, tako da se u obavezno osigurana lica ubrajaju: Zaposleni Lica koja samostalno obavljaju delatnost Poljoprivrednici Ako neko istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova, osnov osiguranja se određuje na taj način što se prijavljujete na osiguranje po prioritetnom osnovu. Svojstvo osiguranika stiče se sa danom početka, a presta je sa danom prestanka zaposlenja ili obavljanja delatnosti, i ne može se steći pre navršenih 15 godina života. Registracija na osnovu jedinstvene prijave podrazumeva registraciju prijave na obavezno socijalno osiguranje, promenu podataka u osiguranju i odjave sa obaveznog socijalnog osiguranja. Na osnovu jedinstvene prijave vrši se registracija osiguranika i osiguranih lica u Centralni registar radi ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, piše na sajtu Fonda PIO. Ko podnosi prijavu na osiguranje? U zavisnosti od kategorije osiguranika kojoj pripadate, prijavu na osiguranje podnose: poslodavac za zaposlene osiguranik koji je sam obveznik plaćanja organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata, organizacija, saveza, udruženja i osiguranika koji u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu delatnost. organizacija nadležna za poslove zapošljavanja za osiguranike Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje za nosioca poljoprivrednog domaćinstva, odnosno gazdinstva, kao i za članove njihovih porodica, kao i za fizičko lice koji nema tehničke mogućnosti za registraciju prijave u elektronskom obliku. Prijava se podnosi najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad, tj. tri radna dana od početka obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti. Sa druge strane, odjava se podnosi u roku od 3 radna dana od dana prestanka zaposlenja ili obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti. Prijava promene podnosi se u roku od 3 radna dana od dana nastale promene.Osnovice za uplatu doprinosaStopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da će se mesečni izdaci ove godine kreću u rasponu od 8.406 dinara do 120.086,4 dinara. Staž Na osnovu godina staža se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, i on obuhvata staž osiguranja i poseban staž. U staž osiguranja se računa svo vreme za koje je plaćen obavezan doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po bilo kom osnovu, dok poseban staž obuhvata periode van rada koji se računaju u penzijski staž u dvostrukom ili jednostrukom trajanju. U staž osiguranja se uračunava: vreme koje ste proveli na radu, dakle kao osigurani vreme za koje osiguranik prima novčanu naknadu za koju je plaćen doprinos&#1085;&#1072; &#1088;&#1072;&#1076;&#1091;, vreme koje provedete u obavljanju privremenih i povremenih poslova za koje je plaćen doprinos vreme za koje je lice uključeno u obavezno osiguranje uplaćivalo doprinose vreme za koje je osiguranik ostvario ugovorenu naknadu za koju je plaćen doprinos. Vreme koje je osiguranik proveo u svojstvu vojnog osiguranika vreme za koje je osiguranik samostalnih delatnosti obustavio samostalno delovanuje ako je tada plaćao doprinose za PIO u skladu sa zakonom Beneficirani staž obuhvata (staž sa uvećanim trajanjem): Osiguranike koji rade na naročito teškim opasnim i štetnim po zdravlje radnim mestima i poslovima na koji posle određenog broja godina ne mogu uspešno da se obavljaju. Stepen uvaćanja staža zavisi od prirode posla i može iznositi najviše dodatnih 50 odsto. Ovaj staž se računa i onima koji imaju telesna oštećenja, od najmanje 70 odsto, vojni invalidi od prve do šeste grupe, civilni invalidi, slepa lica... Ovoj kategoriji osiguranika se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računa kao 15 meseci staža. U poseban staž spadaju: osiguraniku-ženi koja je rodila treće dete, i po tom osnovu se uračunava poseban staž u trajanju od dve godine poseban staž u dvostrukom trajanju se računa svima koji su proveli vreme u akcijama i zarobljeništvu vršeći vone dužnosti ili druge vojne dužnosti i ciljeve državne bezbednosti osiguraniku koji je vreme proveo na lečenju i medicinskoj rehabilitaciji usled povreda zadobijenih kod vršenja vojnih dužnosti Isplata penzija u Srbiji PIO Fond Srbije svakog meseca objavljuje kalendar isplata penzija za sve kategorije penzionera (&quot;samostalne delatnosti&quot;, &quot;poljoprivredni&quot; i &quot;vojni&quot; penzioneri, i &quot;zaposleni&quot;), i on svakog meseca izgleda isto. Sa isplatama penzija se kreće svakog 4. u mesecu, a završava 11. Za penzionere u kategoriji &bdquo;Samostalne delatnosti&ldquo; 4. u mesecu preko tekućih računa, na kućne adrese i na šalterima pošta Za penzionere u kategorijama &bdquo;poljoprivredni&ldquo; i &bdquo;vojni&quot; 6. u mesecu preko tekućih računa 8. u mesecu na kućne adrese i na šalterima pošte Za penzionere koji su u kategoriji &bdquo;Zaposleni&ldquo; 10. u mesecu preko tekućih računa, a 11. u mesecu na kućne adrese i na šalterima pošta Način isplate penzija Svi penzioneri od 1. januara 2019. godine mogu da izaberu način na koji će im Fond isplativati penziju: na tekući račun u banci, na račun ustanove u koju je smešten ili preko punomoćnika na njegov tekući račun. Korisnicima kojima je prebivalište u inostranstvu PIO Fond je omogućio i isplatu penzija na devizni račun. Da bi se redovno vršila isplata penzija, potrebno je da dostavite PIO fondu jedan od sledećih dokumenata: ovlašćenje / potvrdu banke u kojoj je otvoren tekući račun korisnika, odnosno primaoca rešenje ustanove o postavljenu staraoca ili hranitelja koje sadrži broj tekućeg računa za isplatu penzije, odnosno novčane naknade rešenje ili drugi akt o smeštaju korisnika u ustanovu socijalne zaštite, odnosno drugu ustanovu koje sadrži broj računa ustanove na koji će se vršiti isplata penzije, odnosno novčane naknade punomoćje kojim se ovlašćuje lice za prijem penzije, odnosno novčane naknade sa podacima o broju tekućeg računa punomoćnika Prosečne penzije u Srbiji Prema poslednjim podacima PIO Fonda, u aprilu 2023. godine, prosečna penzija u Srbiji je iznosila 37.800 dinara. Penzioneri iz kategorije &quot;Zaposleni&quot; dobili su u proseku 40.120 dinara, dok su penzioneri iz kategorije &quot;samostalne delatnosti&quot; dobili u proseku 35.645 dinara. Poljoprivredne penzije u Srbiji, koje su po pravilu najniže, su iznosile 16.318 dinara. Prosečna starosna penzija: 40.623 dinara Prosečna invalidska penzija: 35.056 dinara Prosečna porodična penzija: 30.528 dinara Usklađivanje penzija Penzija se, počev od januar tekuće godine, usklađuje u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta promene potrošačkih cena i polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa (član 80 Zakona o PIO). U skladu sa Zakonom o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, izuzetno od člana 80 Zakona o PIO, penzije se od 1. januara 2023. godine usklađuju za 12,1%. Ovako usklađeni iznos penzije predstavlja osnov za dalje usklađivanje penzije u skladu sa članom 80 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, piše na sajtu PIO. Kako da izračunate kolika će vam biti penzija Prema računici Fiskalnog saveta urađenoj za &quot;Blic&quot;, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara. Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara). &quot;Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58 do 59 odsto njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije - što umnogome obara prosečan iznos penzije&quot;, kaže za član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov. Naš sagovornik dodaje da ni većina starosnih penzionera nema pun radni staž od 40 godina (prosek je oko 32 godina staža), pa je zato odnos prosečnih plata i penzija dosta niži od ovih 58-59 odsto koliko iznosi prosečna penzija za one koji imaju punih 40 godina radnog staža. Formula za računanje penzija Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda. Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža. Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2023. godine iznosi 1.111,25 dinara. Prevremena penzija U Srbiji je mogućnost odlaska u prevremenu penziju uvedena 2015. godine. Već krajem 2018. godine, tu mogućnost je iskoristilo 28.000 osiguranika, a u julu 2019. godine ih je bilo 43.000. Ta brojka godišnje raste u proseku za oko 10.000. Ono što je neophodno istaći kada se govori o prevremenoj penziji, je da ona košta tj. da se sa prevremenim penzionisanjem umanjuju primanja. Praktično, za svaki mesec pre navršenih 65 ili 63,5 godine, penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto i najviše se može umanjiti do 20,4 odsto. Dakle, u slučaju da vas čeka starosna penzija sa punim radnim stažom od 37.800 dinara, ako se odlučite za prevremenu imaćete primanja manja za oko 7.400 dinara (u slučaju da ste se odlučili za najraniji mogući odlazak u penziju). Ako bi vam starosna penzija, sa punim radnim stažom, bila 30.000 dinara, a odlučite da se prevremeno penzionišete tri godine ranije, to znači da bi vam mesečni ček bio manji za oko 3.700 dinara, odnosno da bi iznosio 26.300 dinara. Uslovi za prevremenu penziju Granica i uslovi za odlazak u prevremenu penziju pomerili su se ove godine i za žene i za muškarce. Ove godine muškarci u prevremenu penziju mogu da idu sa 40 godina radnog staža i najmanje 60 godina života, dok žene u penziju mogu da idu sa 59 godina i 6 meseci. Pravo na prevremenu starosnu penziju ostvaruje se podnošenjem zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, posle prestanka osiguranja, osim za osiguranike koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika koji pravo na prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na prevremenu starosnu penziju. Invalidska penzija Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju. Takođe, pravo na invalidsku penziju se ostvaruje: Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje 5 godina radnog staža osiguranja Izuzetak od ovog pravila su svi oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, tj.: do 20 godina je potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja do 25 godina dve godine staža osiguranja do 30 godina su potrebne 3 godine staža oiguranja Porodična penzija Pravo na porodičnu penziju imaju članovi porodice umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije, tj. umrlog osiguranika koji je ispunio uslove za penziju ili imao najmanj5 godina staža osiguranja. Ukoliko je uzrok smrti povreda na radu ili profesionalna bolest, članovi porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu staža umrlog. Pravo na porodičnu penziju imaju: Supružnik i vanbračni partner ukoliko je brak, ili vanbračna zajednica, trajao minimum 3 godine života, ili ako sa umrlim osiguranikom ima dete. Deca stiču pravo na porodičnu penziju i ona im pripada do 15 godina života, bez obzira da li se školuju; do 20 godina ako pohađaju srednju školu; do 26 godina ako studiraju; kao i dok traje nesposobnost za samostalan život i rad nastala do 15 godine života, ili koja je nastala posle 15 godine života deteta ako je nastala pre smrti osiguranika. Roditelj osiguranika ako ga je isti izdržavao do svoje smrti. Oni pravo na porodičnu penziju imaju samo ako su navršili 65 godina (u slučaju muškaraca) ili 60 godina (ukoliko se radi o ženi) ili ako je postao nesposoban za rad. Iznos porodične penzije Iznos porodične penzije se obračunava u procentima od penzije koja pripada umrlom na sledeći način: za jednog člana 70 odsto za dva člana 80 odsto za tri člana 90 odsto za četiri i više članova 100 odsto Deci bez oba roditelja sleduju penzije od oba roditelja s'tim što njihov zbir ne može da pređe najviši iznos penzjie određen zakonom. Penzije iz inostranstva U Srbiji je moguće da primate i penzije iz inostranstva. Ostvarivanje ovih prava sprovodi se primenom međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Srbija ima potpisana 32 takva sporazuma i njima su uređena pitanja priznavanja radnog staža, zdravstvenog osiguranja, isplata penzija i drugih davanja. Države sa kojima imamo potpisane sporazume su: Austrija, Belgija, BiH, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Italija, Kanada, Kvebek, Kipar, Kina, Libija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Norveška, Panama, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Turska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Švajcarska, Švedska. Povećanje penzija u oktobru i januaru Predsednik Aleksandar Vučić, nedavno je najavio i novo povećanje penzija u Srbiji. Kako je istakao predsednik, najstarijim građanima u Srbiji će prvo od 1. oktobra sleduje povećanje od 5,5 odsto, a potom i od 1. januara 2024. od 14,6 odsto. Prosečna penzija od 37.807 tako će u oktobru porasti na 39.886 dinara a od januara na 45.709 dinara. Penzije su poslednji put povećane u januaru ove godine i to za 12,1 odsto. Prethodno povećanje bilo je u novembru prošle godine, oko 9 odsto, i sa dva povećanja, prosečna penzija je uvećana za oko 7.000 dinara. Praktično, nakon prvog uvećanja iznosila je 33.742 dinara, a nakon drugog u januaru ove godine 37.825 dinara.