Ušteda i nova radna mesta: Elektrana iz komšiluka se sprema za prestanak korišćenja uglja

Visonta -- Termoelektrana Matra, u severnoj Mađarskoj, jedan je od primera elektrane na ugalj koja se priprema za neizbežan prestanak korišćenja ovog energenta.

Izvor: Balkangreenenergynews.com Mađarska
Podeli
Foto: Epa, Peter Komka
Foto: Epa, Peter Komka

Matra planira tranziciju na industrijski klaster u kome obnovljivi izvori energije (OIE) imaju sve važniju ulogu.

Mađarska termoelektrana je počela da koristi biomasu, instalirane su solarne elektrane snage 60 MW na deponijama pepela i razvijen je industrijski park.

Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će prestati da koristi ugalj (prema najnovijim informacijama, to će se desiti do 2030), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju promenjenim okolnostima u energetskom sektoru.

Novi propisi

Nakon 2030. godine nova regulativa koja se odnosi na EU ETS sistem donosi velike promene, piše Balkan green energy news.

Matra, čija je snaga skoro 1.000 MW, obezbeđuje oko 17 odsto mađarske proizvodnje električne energije, ali je i odgovorna za oko 17 procenata emisije ugljen-dioksida u zemlji. Ugalj dobija iz rudnika koji su najveće ležište lignita u Mađarskoj. Zahvaljujući modernizaciji radni vek rudnika i elektrane produžen je do 2030. godine.

Pitanje je šta će se desiti posle 2030. godine, budući da novi propisi Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) postavljaju velike izazove, rekao je Zoltan Oroš, iz te kompanije.

Smanjeni troškovi

Cilj nije bio samo zadržati proizvodnju električne energije, već zadržati radna mesta u regionu, navodi se u studiji koju je pripremila inicijativa EU Platforma za regione uglja u tranziciji.

Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaponskih panela.

Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo manji nego kad je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.

Korišćenje biomase, uglavnom poljoprivredne i šumske, delimično je podržano alternativnim resursima kao što su čvrsto gorivo iz otpada, kao i energetske šume u ​​vlasništvu elektrane.

Nova radna mesta

Što se tiče energetskih šuma, Matra je pokrenula pilot-projekat na 20 hektara i planira da ga nastavi. Osim toga, tokom 2015. godine, fotonaponska elektrana snage 16 MW (najveća u Mađarskoj u to vreme) postavljena je kao mera rekultivacije na deponijama pepela u okviru iscrpljenih nalazišta uglja.

Postavljanje solarne elektrane snage 15-30 MV otvara 135-270 novih radnih mesta

Kada je reč o otvaranja novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.

Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16 odsto ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.

Dostupnost finansiranja pokazala se kao ključni faktor uspeha aktivnosti u Matra PP

Opcije za budućnost

Matra trenutno istražuje opcije za partnerstva sa investitorima ili za dalju javnu podršku u sprovođenju razvojnih modela.

Postoje različiti koncepti u skladu sa strategijom dekarbonizacije, koji su u različitim fazama razvoja, bilo u fazi pripreme ili izrade studija izvodljivosti. To su sledeće opcije: kogeneracija na gorivo iz otpada (RDF), kogeneracija na gas snage 450 MW, elektrana na biomasu snage 100 MW, reverzibilna elektrana snage 600 MW, skladište energije od 50 MW (spojeno na izgrađene solarne elektrane), proširenje solarnih elektrana na 200 MW i fabrika solarnih panela.

strana 1 od 70 idi na stranu