Doznake iz inostranstva - šta povratak radnika znači za region

Masovni povratak radnika koji su ostali bez posla u jeku pandemije za države na Balkanu znači i manje doznaka ubuduće.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: Depositphotos, AndreyPopov
Foto: Depositphotos, AndreyPopov

Koliki je to udar zavisi od toga koliko će kriza potrajati.

Stotine hiljada građana Srbije, ali i BiH i Hrvatske, poslednjih nedelja su se vratili u svoje zemlje. Iako preciznih podataka još nema, prema ličnim svedočanstvima može se zaključiti da je veliki broj njih u Zapadnoj Evropi ostao bez posla jer su radili uz nesigurne ugovore ili čak na crno. Kriza ih je ostavila bez posla i pitanje je koliko će to potrajati, piše Dojče vele (DW).

Vlasti u regionu bave se hitnim merama koje bi trebalo da ublaže ekonomske posledice pandemije i kao da se još ne razmišlja šta znači masovni povratak nezaposlenih iz inostranstva. Nije problem samo u činjenici da će se povećati broj nezaposlenih, nego bi i količina doznaka iz inostranstva – novca koji gastarbajteri šalju rodbini ili prijateljima – mogla značajno da padne.

Srpski građani poslednjih godina u domovinu šalju između tri i četiri milijarde evra godišnje, što čini oko deset odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda. U susedstvu su procenti takođe značajni, oko 6,6 odsto u Hrvatskoj odnosno između 11 i 13 odsto u BiH.

Većina njih neće pasti na teret državi

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za DW ističe da ne očekuje da će povratnici biti teret za državu jer se uglavnom vraćaju s ušteđevinom. Smatra da će zapadne ekonomije, kad splasne kriza zbog pandemije, ponovno masovno tražiti radnike koji obavljaju poslove koje domaće stanovništvo ne želi, pa će i doznake iz inostranstva ponovo stizati u Srbiju.

"Svi su oni dobrodošli i imaju pravo da se vrate kući. Uveren sam da većina njih sigurno nekoliko meseci neće biti na teretu države jer imaju ušteđevine, a i očekuju da su problemi privremeni te da će moći da se vrate u države u kojima su radili", kaže Savić.

Šefica hrvatskog Ekonomskog instituta Maruška Vizek, koja je ovih dana privukla pažnu javnosti predstavljanjem 16 antikriznih mera koje bi trebalo da donese vlada Andreja Plenkovića, u ovoj fazi još ne očekuje značajniji povratak hrvatskih radnika. Međutim, što kriza bude duže trajala, smatra da bi veći broj ljudi mogao biti sklon povratku u zemlju.

Iako doznake imaju značajan udeo u hrvatskom BDP-u, Vizek naglašava da one "nisu varijabla koja je pod kontrolom nosilaca ekonomske politike". Drugim rečima, kakve god mere da preduzima recimo Hrvatska – ona ne može uticati na to da li će i koliko ljudi raditi u inostranstvu i slati novac u zemlju.

Duge posledice?

Profesor sa sarajevskog Ekonomskog fakulteta Fikret Čaušević smatra da je masovniji povratak radnika iz BiH izvestan. "Zastoj životnih tokova neminovno podrazumeva veliki pad proizvodnje i posledični veliki pad potražnje za radom", kaže on za DW.

"Nažalost, vrlo je velika verovatnoća da će radikalno socijalno distanciranje, čak i ako bude trajalo svega dva do tri meseca, imati za posledicu ne samo recesiju već i depresiju. Posledice povratka radnika u BiH, kao i u sve zemlje zapadnog Balkana, podrazumevaju naglu promenu 'prioriteta problema'", ističe Čaušević.

Dodaje i kako se u novim okolnostima može očekivati značajniji rast nezaposlenosti i nagli rast socijalnih problema koji će, posledično, uključiti i povratnike.

strana 1 od 39 idi na stranu