Hrvati staju na put radu na crno - uvode "stub srama"

Zagreb -- Sledeće godine Vlada Hrvatske namerava da donese novi zakon o suzbijanju neprijavljenog rada, tj. rada na crno.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Foto: Depositphotos, potowizard
Foto: Depositphotos, potowizard

Kako piše Jutarnji, Vlada želi da "potkreše krila" poslodavcima koji nelegalno "zapošljavaju" i izbegavaju da plaćaju doprinose.

Već je usvojen Nacionalni program za suzbijanje neprijavljenog rada za razdoblje od 2021. do 2024. godine, sa akcionim planom radi osiguravanja radnopravno statusnog položaja radnika i socijalne sigurnosti neprijavljenih radnika, "nezavisno od volje poslodavca".

Glavna poluga za borbu protiv poslodavaca koji krše prava radnika i potkradaju državni budžet i dalje ostaje Državni inspektorat, ali s većim ovašćenjima - inspektori bi imali pravo, kada uhvate radnika na crno, da poslodavcu nalože da ga prijavi od dana kada je počeo da radi, a ako se to ne može da utvrdi, onda bi poslodavac bio dužan da za tri mesece retroaktivno uplati plate i doprinose.

Poslodavcima bi se, ipak, dala prilika za popravni - za prvo otkriće neprijavljenog rada radnika bi morali da ga prijave za poslednja tri mjeseca, za drugo na šest meseci, a u slučaju da ih inspekcija i treći put uhvati opet bi im se izrekla obaveza prijave radnika za šest meseci retroaktivno i mera zabrane obavljanja posla na mesec dana.

Ali, i ta bi se zabrana ukinula ako poslodavac u roku od tri dana plati kaznu i prijavi radnika.

Ako poslodavac ne prijavi radnika u tom roku, Zavod za zdravstveno osiguranje i Zavod za penzino osiguranje sprovešće prijave.

Poreska uprava doneće "rešenje po službenoj dužnosti o obaveznim javnopravnim davanjima za razdoblje od utvrđenog dana početka rada odnosno tri/šest meseci retroaktivno".

Ideja je i da se osnuje i javni registar "belih" i "crnih" poslodavaca, tj.onih koji su uhvaćeni da radnike zapošljavaju nelegalno i onih koji poštuju zakonske regulative - nešto poput javnog stuba srama i putokaza radnicima što mogu očekivati kod određenog poslodavca.

"Izrađena je strategija za suzbijanje neprijavljenog rada. Imamo potporu radnika i poslodavaca, suglasnost je dosta visoka oko toga da rad na crno treba iskoreniti", kažu neslužbeno u Ministarstvu rada i mirovinskog sustava.

Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever kaže da to dobro zvuči, ali da nije dovoljno. Zalaže se za "takve mere koje će osigrati da muljanje države i zloupotreba očajničke pozicije radnika budu preskupe".

Sever ocenjuje da "ispada da se poslodavcima to isplati, čak i ako moraju da plate kaznu, jer su te kazne apsolutno preniske" i naglašava da se sa opomenama previše ide na ruku poslodavcu.

Te opomene, nastavlja, poslodavcu stvaraju osećaj lagodnosti i manevarskog prostora za izigravanje zakona, zbog čega se događa da inspekcija ulazi na jedna vrata, a neprijavljeni radnici beže na druga.

Sever upozorava da je rad na crno znatno šira kategorija od neprijavljivanja radnika, koji jeste drastičan primer, ali nije usamljen - i radnik koji je prijavljen na minimalcu, a deo plate dobija na ruke u kategoriji je rada na crno, kao i prekovremeni koji nisu evidentirani.

"Na mala vrata sada se osigurava i dodatni rad pod izgovorom da ga radnici žele, a 'žele' jer nemaju drugog izbora, osim da odu", kaže Sever koji ideju oko retroaktivne prijave ocenjuje kao dobru, ali naglašava da se bez drastičnih kazni ništa neće promeniti.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Mladen Novosel kaže da pregovori o konkretnim merama tek počinju. Fokusirani su i na mere borbe protiv rada na crno uvođenjem nadzora nad primenom kolektivnih ugovora s proširenom primenom kad je reč o isplati minimalca.

Skeptičan je prema učinku budućeg zakona jer, kako naglašava, Inspektorat je devastiran i nikakve mere neće moći da se sprovedu ako se ne ojača i prestane da bude meta stalnih kadrovskih promena.

"Zbog toga Inspektorat nadzire, i to ne baš uspešno", primećuje Novosel, "samo isplatu minimalne plate". "Sve dok ga ne reorganizuju, Inspektorat će biti neučinkovit."

I u Hrvatskom udruženju poslodavaca smatraju da je nužno da se poboljša inspekcijski nadzor "koji mora da bude puno efikasniji i brži, a ne da kada dođu u kompaniju, na primer, nekoliko zaposlenih mora da štampa gomilu papira, nadzoru nema kraja, pri čemu se onemogućavaju rdovne aktivnosti".

To je nešto na šta im se članovi često žale. Osim toga, napominju, inspekcija niz podataka i pre nego što dođe u nadzor već može "da povuče" od drugih tela, pa je nužno da se pojača razmena informacija među telima državne uprave.

U HUP-u apeliju da se pri donošenju ili izmeni propisa pazi na propisivanje uslova, njihove opravdanosti i smisla. Tvrde da je siva/crna ekonomija najčešće rezultat "neprimereno i nerealno postavljenih uslova i komplikovane, nejasne ili neprovedive administrativne obaveze".

Kao pozitivan primer saradnje socijalnih partnera navode građevinski sektor - kolektivni ugovor za građevinu određuje minimalne plate i obvezno se primenjuje na sve radnike i poslodavce.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 42 idi na stranu