Biz - B92.net

NBS: Povećana referentna kamatna stopa

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 3%.

Izvor: B92.net
Podeli
Ilustracija, foto: ToskanaINC / Shutterstock.com
Ilustracija, foto: ToskanaINC / Shutterstock.com

Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 4%, a stopa na depozitne olakšice 2%, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena, saopštili su iz Narodne banke Srbije.

Donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor obezbeđuje kontinuitet umerenog pooštravanja monetarnih uslova, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti.

Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije iznad očekivanja, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. Time Narodna banka Srbije nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Narodna banka Srbije, od oktobra prošle godine, postepeno, ali kontinuirano pooštrava domaće monetarne uslove, primenom različitih instrumenata, u zavisnosti od procenjenog karaktera inflatornih pritisaka. Pored podizanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih na domaće cene.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini kroz visoke cene energenata i hrane, kao i dalje prisutne zastoje u globalnim lancima snabdevanja, odražavaju na dalji rast globalne inflacije. U takvim okolnostima, veliki broj centralnih banaka revidira naviše projekcije inflacije uz ocenu da su i dalje izraženiji rizici da bi inflacija mogla biti viša i postojanija od očekivane. Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije – Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku – proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama.

Nastavljen rast cena energenata na svetskom tržištu i uvozne inflacije, uz efekte suše ne samo na domaćem tržištu, već i u većem delu Evrope koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nešto višu inflaciju na domaćem tržištu od očekivane. Međugodišnja inflacija u Srbiji je u junu iznosila 11,9% međugodišnje, od čega je oko 70% doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u junu iznosila 6,7% međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje značajno niža od ukupne inflacije, ali niža i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju od 4,4% međugodišnje, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, sličan tempo rasta nastavljen je i u drugom tromesečju (4% međugodišnje). I pored pogoršanja izgleda za rast zone evra, proizvodnja i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji nastavljaju da rastu, ukazujući na to da za sada smanjenje eksterne tražnje nije imalo većih negativnih efekata na Srbiju. Tome su doprinele investicije u razmenljive sektore iz prethodnih godina, koje su znatno povećale izvoznu ponudu, a od maja je povećan i izvoz poljoprivrednih proizvoda nakon popuštanja mera privremenog ograničavanja izvoza ovih proizvoda. Imajući to u vidu, i pored sve izraženijih rizika da će u zoni evra u drugoj polovini godine uslediti recesija, Narodna banka Srbije i dalje projektuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu 3,5–4,5%. Takođe, Izvršni odbor procenjuje da aktuelno pooštravanje domaćih monetarnih uslova neće imati značajan negativan efekat na ekonomska kretanja.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 17. avgusta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. septembra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.