Četiri Trampove godine: Anomalija u sistemu ili uvod u ono što tek sledi?

Pobeda Donalda Trampa na izborima za predsednika SAD pre četiri godine i danas, kada se bori za još jedan ciklus u Beloj kući, ne prestaje da zbunjuje.

Izvor: Dragana Plazinić
Podeli
Getty images/Win McNamee / Staff
Getty images/Win McNamee / Staff

Pročitajte još:

Pobediš na izborima, a izgubiš izbore?! Napetu trku za novog predsednika SAD komplikuju čudna pravila

Iako nije važio za favorita i iako je osvojio manje glasova, Tramp je pobedu na ovim izborima odneo zahvaljujući elektorskom koledžu.

Kako se tada govorilo, pobeda je iznenadila i same republikance. Nakon dve demokratske administracije Baraka Obame, prekinut je niz porazom Hilari Klinton.

"Bez obzira što je od 2016. godine najvažnija funkcija pripala upravo nekome iz redova republikanaca, prosečan republikanac ne može biti zadovoljan Trampom s obzirom na to da on nema istoriju u Republikanskoj stranci u koju se učlanio neposredno pred kandidaturu 2016. godine", kaže naš sagovornik doktor političkih nauka Bogdan Stojanović.

Međutim, dodaje on, glasači koji su orijentisani prema republikancima u najvećoj meri će glasati za Trampa vodeći se devizom izbora "manjeg zla".

Nezadovoljni republikanci na stranu, demokratski glasači Trampa doživljavaju kao “najveću noćnu moru” u istoriji američkog prezidencijalizma i "anomaliju u sistemu".

"Koliko je Tramp poseban slučaj, najbolje govore konstantni pritisci javnog mnjenja, mejnstrim medija i javnih ličnosti da podnese ostavku osporavajući mu legitimitet od momenta inauguracije. Tramp je prošao mukotrpan put od 'ruskog agenta' preko procedure impičmenta, do pokretanja priče o rasizmu u bastionu demokratije. On se suočio verovatno sa najvećim pritiskom tog tipa od svih dosadašnjih američkih predsednika. Deluje kao da Tramp sve vreme ima o vratu aferu težine Votergejta koja ga prati čitav mandat", objašnjava dr Bogdan Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Spoljna politika

"Možemo zaključiti za ove četiri godine Trampovog mandata da se pristup spoljnoj politici razlikuje u odnosu na sve bliže prethodnike", navodi dr Stojanović.

Prema njegovim rečima, još početkom 2016. Tramp je pokazao animozitet prema intervencionizmu kada je povukao vojsku iz Sirije i na neki način prepustio region Bliskog istoka uticajima drugih velikih sila i pripremio takozvani "Dogovor veka" za rešenje izraelsko-arapskog sukoba.

"Trampova spoljna politika vođena matricom 'Make America great again' spada u džeksonijanski model koji nosi ime po nekadašnjem predsedniku Endrju Džeksonu. Džeksonijanci su protivnici bezrazložnog intervencionizma, ali su veoma agresivni ukoliko je ugrožen nacionalni interes SAD. Pritom se ne libe da koriste populističke i manipulativne metode kako bi obezbedili podršku u javnom mnjenju za svoje aktivnosti", objašnjava.

Foto: Getty images/Win McNamee / Staff
Foto: Getty images/Win McNamee / Staff

Pročitajte još:

Kampanja kakvu Amerika još nije videla: Hakeri, zaražen kandidat, optužbe, "virus Putin"...

Ali "Dogovor veka" ipak ima veće šanse da to ne bude. Plan je predstavljen još u januaru ove godine na 80 strana, na kojima Tramp želi da osigura "svetliju i prosperitetniju" budućnost Bliskog istoka. Iz plana koji je američki predsednik opisao kao "najdetaljniji, najbolji i najperspektivniji od svih dosadašnjih planova" nije urađeno mnogo toga.

Ipak - plan je potvrdio Trampov pro-izraelski stav.

"Snažan pro-izraelski kurs Trampove administracije je potvrđen i stvaran. Premeštanje ambasade u Jerusalim i lobiranje kod drugih država da učine isto, podrška vojnim aktivnostima Izraela u Siriji i legitimizacija okupacije Golanske visoravni, jasno prezentuju Trampovu naklonost prema Izraelu. U takvim okolnostima, teško je govoriti o nekom kompromisnom rešenju sa Arapima i realniji scenario je zatezanje odnosa nego dogovor veka", objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane - Trampova administracija za četiri godine nije započela nijedan novi rat.

Kristijan Tibring-Jede, predstavnik norveške desničarske "Partije progresa" za pitanja odbrane, čak je i nominovao američkog predsednika "zbog zasluga u posredovanju i za uspostavljanje odnosa Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata" za Nobelovu nagradu za mir.

I nije bio jedini. Sedam poslanika Evropskog parlamenta predložilo je Donalda Trampa za laureata Nobelove nagrade za mir i uputilo nacrt rezolucije kojom od Evropske komisije i Evropskog saveta traže da podrže njihov predlog.

"Činjenica da Tramp nije započeo nijedan novi rat ne govori o pacifističkoj prirodi američkog predsednika. Čini se da je on uspeo marketinški lepo sebe da popularizuje kao pacifistu, do te mere da je predložen i za Nobelovu nagradu za mir. Mislim da je istina nešto drugačija jer je Tramp u više navrata pokazao svoju prirodu agresivnog izolacioniste što znači da će ređe započeti rat ili intervenciju, ali ukoliko se ona desi biće prema intenzitetu biti nemerljivo veća. Osim toga, većina američkih predsednika su se u intervencionističke avanture upuštali tokom svog drugog mandata, što ne znači da se ne bi desilo ukoliko bi Tramp osvojio reizbor", dodaje dr Stojanović.

Kina - neprijatelj broj 1

Foto: EPA/  ROMAN PILIPEY
Foto: EPA/ ROMAN PILIPEY

Šta je Grenel Trampu?

"Ričard Grenel je jedan od najbližih Trampovih saradnika, što nije zavidna pozicija ukoliko se osvrnemo na neke prethodne koji su Trampa napustili sami ili su bili oterani. Grenel je iskusan birokrata koji dobro poznaje tehnologiju vlasti, ali kada se govori o figuri republikanca, ona je pretežno oličena u potpredsedniku Majku Pensu, koji ima zadatak da privuče glasove tradicionalnih republikanaca"

Koliko je odnos sa Kinom ključan i za američke glasače i za kandidate govori činjenica da je ta tema bila dominantna tokom izborne kampanje.

Tokom Trampovog mandata potpisan je trgovinski sporazum, koji prema rečima predsednika SAD ispravlja "istorijske greške", a navodilo se da je tim činom završen i "trgovinski rat" koji je između ove dve sile trajao godinu i po dana. Ipak, naš sagovornik navodi da je sporazum samo predah.

"Sporazum predstavlja suštinski predah za američku administraciju i pokušaj rasterećenja berzanskog tržišta i ekonomskih tenzija sa Kinom pred predsedničke izbore. Rekao bih da je sporazum više neka vrsta primirja, koji ne garantuje prekid otvorenog neprijateljstva u odnosu dve najveće svetske ekonomije. Pritisak na saveznike SAD u domenu korišćenja kineskih tehnologija traje i nastaviće se u budućnosti. Možemo reći da je ekonomski rat u fazi primirja dok je tehnološki rat u punom jeku i u njemu Kina nesumnjivo ima primat", objašnjava dr Stojanović.

Kako dalje navodi, Kina je nesporno najozbiljniji izazivač globalnom američkom uticaju, posebno u domenu ekonomije i tehnologije.

"Rusija je počela da projektuje svoju moć u regionima koji ne pripadaju post-sovjetskom prostoru na šta SAD ne gledaju blagonaklono, ali postoji jasna svest u američkom vođstvu da je Kina ipak neprijatelj broj 1", objašnjava.

Šta je ipak krajnja ocena Trampove spoljne politike?

"U strateškom smislu očigledna je ekstremna naklonost interesima Izraela u čijem zastupanju je Tramp otišao dalje od svojih prethodnika. Tramp nije ostvario neki vidan spoljnopolitički uspeh mada mu se ne može osporiti napredak u poboljšavanju odnosa Severne i Južne Koreje. Otopljavanje odnosa na Korejskom poluostrvu ipak nije formalizovano što bi verovatno bio najveći diplomatski uspeh nekog predsednika u 21. veku", ocenjuje naš sagovornik.

"Jedini" problem

"Vojni budžet SAD od 2016. godine do danas konstantno raste iz godine u godinu. Međutim, vojni izdaci i intervencionizam nisu uzročno-posledično povezani, te veći vojni izdaci ne znače nužno veću prisutnost američke vojske širom planete. SAD su uložile novac u neke nove projekte poput razvoja hipersoničnih raketa kako bi parirali Rusiji, kao i stvaranje novog vida vojske pod nazivom 'US Space Force'. Održavanje postojeće i ulaganja u nove tehnologije zahtevaju ogromne svote novca, te izdaci rastu iz godine u godinu. Odgovor je dakle da jeste bilo više ulaganja, ali je bilo manje ratova i to ne može da se ospori."

Kada je u pitanju unutrašnja politika, Tramp se susreo sa jednom od najvećih globalnih pretnji - koronavirusom. Brojne kritike na račun zdravstvenog sistema, kao i odgovora na same izazove izazvane koronavirusom, ali i neozbiljan stav prema samom virusu nisu nešto što bi Trampa moglo koštati reizbora.

Tramp je poznat kao čovek koji dolazi iz sveta biznisa gde je manje-više dozvoljeno sve kako bi se ostvario profit. U tom smislu, on se ne doživljava kao klasičan političar već kao neko ko je sklon mahinacijama i populizmu, što mu omogućava da se afere za njega “ne lepe” tako lako.

Najveći udarac po Trampov imidž jeste ekonomska kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa. Afere koje ga prate poput “ruskog uticaja u Beloj kući” ili “pritiska na strane državnike” nisu uspele da mu nanesu veliku štetu.

Ipak, glavni problem jeste izazvan virusom - nezaposlenost.

"Najveći problem za Trampov reizbor nije zdravstvena kriza izazvana pandemijom koronavirusa već ogromna nezaposlenost koja je uzrokovana tom epidemijom. Naime, od rekordno niske nezaposlenosti koja je u jednom momentu bila ispod tri procenta, Tramp je sada u situaciji da se suočava sa preko 40 miliona nezaposlenih američkih državljana. To je nešto što će mu otežati ostanak u Beloj kući", objašnjava Stojanović.

Šta ako...

"Tramp je čovek koji je popularizovao Tviter i doneo promene u političkoj komunikaciji sa biračima. Naravno da sve što on tamo napiše sa mesta predsednikanajmoćnije države sveta utiče na sve sfere života, ne samo Amerikanaca već i globalno. Setimo se Trampovog tvita koji je protumačen kao skori napad na Iran, kada su svetska osiguravajuća društva, kompanije, banke i drugi akteri u svetskoj ekonomiji preko noći modifikovali svoje poslovanje."

Ako Tramp bude izabran ponovo – može se očekivati više rizičnih poteza.

"Tokom drugog mandata svi američki predsednici više rizikuju kada je u pitanju spoljna politika. Limiti Trampovog avanturizma ipak postoje i isključio bih neke ekstremne varijante avanturizma poput otpočinjanja nuklearnog rata ili pokretanja vojnih intervencija, ali ne bih isključio zaoštravanje odnosa sa Kinom do te mere da bi ugrozio i neka tradicionalna savezništva. Takođe, kao izraziti protivnik multilateralizma, Tramp će nastaviti svoje diplomatske aktivnosti izvan međunarodnih institucija, uglavnom kroz bilateralne samite i eventualne sporazume koje bi mogao da plasira kao spoljnopolitički uspeh", smatra Stojanović.

Ako Tramp ne bude izabran, pak, nova administracija će “zateći” brojne ekonomske probleme i nesuglasice sa NATO saveznicima.

"Potencijalna Bajdenova administracija suočiće se sa brojnim ekonomskim problemima, pre svega sa visokom stopom nezaposlenosti i krizom poverenja u neoliberalni sistem. Verovatno će pokušati da reši nesuglasice sa saveznicima u NATO, a koje je Tramp ostavio u amanet. Neki od ljudi iz najbližeg Bajdenovog okruženja bili su u Klintonovoj i Obaminoj visoko pozicionirani i moglo bi se očekivati nastavljanje Obamine politike prema kriznim žarištima, posebno na Bliskom istoku gde bi SAD verovatno vratila vojne trupe. Bajden bi makar načelno više značaja dao multilateralizmu u međunarodnim odnosima, ali suštinski kurs spoljnepolitike ne bi bio značajno promenjen. Barem ne u prve dve godine nove administracije", zaključuje na kraju naš sagovornik.

strana 1 od 647 idi na stranu