Mladi su šezdesetih čitali filozofe, a danas priručnike

Tribina "Pedeset godina "Kose", pedeset godina šišanja" na kojoj su sa piscem Vuletom Žurićem o fenomenu osvajanja slobode šezdesetih godina prošlog veka govorili Vladislav Bajac, Predrag J. Marković i Žikica Simić održana je u okviru programa Sajma knjiga.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: gettyimages/  Tomohiro Ohsumi
Foto: gettyimages/ Tomohiro Ohsumi

Istoričar Predrag Marković kaže da su šezdesete godine 20. veka bile godine idealizma u celom svetu.

"Niko na Sorboni tada nije imao nijedan egzistencijalni razlog da se buni protiv rata u Vijetnamu. Čak u SAD nisu regrutovali studente za rat u Vijetnamu...Uglavnom su u rat išli mladi ljudi iz siromašnijih slojeva društva pa su studenti postali vođe tih antiratnih protesta. Dakle, ti protesti nisu nastajali iz ličnih interesa već iz idealističkih pobuda takozvane bejbi-bum generacije koja je bila najprivilegovanija u istoriji čovečanstva", kazao je Marković.

On je dodao da se nijednoj generaciji pre "bejbi-bumersa" nisu otvarala vrata za uspešan život kao što se to dešavallo ljudima koji su rođeni posle Drugog svetskog rata.

"Bilo je interesantno da ti mladi ljudi pred kojima je izvesna budućnost žele da pomognu vijetnamskim seljacima iz humanističkih pubuda. Nije loša ni ova današnja generacija kada Greta Tunberg zbog ekologije može da motiviše stotine hiljada đaka širom sveta da protestuju. Nije se skoro desilo da 300 hiljada đaka demonstrira u Njujorku", kazao je Marković i naglasio da je generacija šesdesetih imala krovnu ideologiju koja je spajala marksizam, rok i seskualne slobode, dok kako kaže danas krovna ideologija za globalne proteste ne postoji.

"Za sada najveći kapacitet za krovnu ideologiju imaju ekološki projekti i oni nisu uopšte idealistički već krajne racionalni, jer se te ljudi boje za goli opstanak planete. Blagostanje šezdesetih godina prošlog veka u razvijenom delu sveta obezbedilo je idealističko promišljanje mladih ljudi koji su imali vremena da troše par godina na istraživanje sopstvenog stava o svetu. Ekološki pokreti još uvek nisu iznedrili kulturnu produkciju kao što je to bio slučaj sa studentskim pokretima šezdesetih", kazao je Marković.

Hroničar pop kulture Žikica Simić se prisetio svog učesća na demonstracijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu sedamdesetih godina prošlog veka.

"Mi smo se solidarisali sa rudarima iz Kaknja, što iz današnje perspektive izgleda totalno neprirodno. Danas imam dva sina. Jedan ide na sve proteste a drugi gleda u kompjuter i analizira gde za male pare može da putuje po svetu", kaže Simić i slaže se sa Markovićem da danas u svetu zaista nedostaje krovna ideologija za globalne prosteste.

"Šezdesetih godina prošlog veka među mladim ljudima su bili popularni filozofi. Mladi su ideje iz knjiga tih filozofa pokušavali da implementiraju u život. Danas mladi ljudi čitaju o mogućnostima zgrtanja novca i priručnike za menadžere. Promenilo se vreme", kazao je Simić.

Vladislav Bajac, urednik u izdavačkoj kući Geopoetika, naglašava da bez kulture nema ničega.

"To svi znamo i kao floskolu ponavljamo. Mi vidimo da bez kulturološkog koncepta nigde u svetu nije nastala jaka država. Jugoslavija je jačala zbog spremnosti ljudi na vlasti da neštedemice ulažu u kulturu. Mi imao te kapacitete iako su zatureni. Nama je potreban jedan kulturološki anarhizam, a o globalnim revolucijama ćemo kasnije razgovarati", rekao je Bajac.

strana 1 od 8 idi na stranu