Foto: B92/ Ivana Kovačević
Foto: B92/ Ivana Kovačević

Da mogu ponovo da se rodim, izabrala bih da se rodim na Sao Miguelu

Podeli

Na pola puta između američkog kontinenta i Evrope nalazi se Azorski arhipelag sa devet ostrva, koja su više od strateškog položaja u severnom Atlantskom okeanu. Azori su mesto inspiracije, gde realnost lako može postati mistika. Azori nisu samo priroda, ona sirova koja čini harmoniju, već i ljudi, tradicija i gastronomija, umetnost, kultura i istorija.

Broj devet je magijski broj, za one koji veruju u numerologiju. Ali, evo jednog podatka, mada ni ja sad ne znam koliko je slučajan: Azorskih ostrva ima devet, od kojih svako ima karakter i istoriju, i svih devet su deo zajedničke destinacije i teritorije. Za one koji posećuju taj deo sveta prvi put (ili prvi put čitaju o ovim ostrvima) arhipelag je podeljen na tri grupe: centralnu, istočnu i zapadnu. U centralnoj grupi je pet ostrva - Faial, Graciosa, Pico (najviši vrh Portugala, 2351m), Sao Jorge i Terceira. U zapadnoj grupi (najudaljenijoj od Evrope) nalaze se Corvo i Flores. I, na kraju, istočna grupa je formirana od ostrva Santa Maria i Sao Miguel.

Azori su ostrva vulkanskog porekla i nikako ne ostavljaju ravnodušnim posetioce. Pripadaju Portugalu oko 600 godina unazad i važno su saobraćajno čvorište na Atlantiku.

Foto: B92/ Ivana Kovačević
Foto: B92/ Ivana Kovačević

Kada smo pre dve godine u Lisabonu degustirali vino sa Azora, uputih S. svoj čuveni pogled “je l’ da da nam je ovo jedna od destinacija”, a on, znajući šta znači kada mi oči zasijaju, samo je namignuo. Posle dugog i iscrpnog istraživanja ove destinacije gde priroda suvereno vlada, sve više sam imala želju da je posetimo i istražimo.

I tako, u septembru 2019. godine, eto nas na Azorima.

Prvo ostrvo koje posećujemo je Sao Miguel, najveće ostrvo i administrativni centar Azora. Prvo što ćete saznati kada planirate put ka Azorima je da se vreme (ne i temperatura) dnevno mogu promeniti više puta.

Iako smo to znali, nestabilna i nepredvidiva mikroklima prvog jutra nas i nije baš obradovala. Kada god smo na putovanju, mene obuzme taj neki neizdrž da što pre sve vidim, osetim, doživim…. dok je S. uvek za to da se lepo naspavamo i odmorni krenemo u istraživanje. Znali smo da će prvog jutra padati kiša. I, naravno, padala je. Ali ja sam bila rešena da navučem kabanicu i krenem u avanturu, bez obzira na sve (rezon: šta ako su pogrešili i čitav dan bude kiša pa izgubimo jedan dan).

Glavni grad Ponta Delgada i ja - ljubav na prvi pogled!

Bila sam u pravu, uopšte nisu bili potrebni zraci sunca da bi grad sijao u punom sjaju. Ovo je još uvek miran grad za većinu standard- nema monumentalnih crkava i zgrada, atraktivno popločanih trgova i ulica, luksuznih restorana i barova, nema megalomanskih turističkih pretenzija, što me je osvojilo na prvu loptu. Ponta Delgada je jednostavno - lepo organizovani grad. Čist, sa lepo ofarbanim i ukomponovanim fasadama, grad u kome nema turista i u kome je milina boraviti.

Foto: B92/ Ivana Kovačević
Foto: B92/ Ivana Kovačević

Prošli smo šetalištem pored mora lokalno poznatim kao Avenida. Vojno utvrđenje Forte de Sao Bras nalazi se sa jedne strane šetališta, a kupalište Portas do Mar, otvoren amfiteatar - prirodni bazen, na drugoj strani. Ulice su, kao i svuda u Portugalu, kaldrma sačinjena od crno-belih kockica.

Portas Da Cidade (kapija) je simbol grada. Izgrađena u 18. veku, kapija označava mesto stare gradske luke, a nekada je bila prva linija odbrane ostrva. Metaforički, ovo je prijemna kapija Azora. Sunce je već počelo da greje i oblaci su se razišli pa smo se bacilli na fotkanje.

Foto: B92/ Ivana Kovačević
Foto: B92/ Ivana Kovačević

Pored kapije nalazi se crkva Igreja Matriz de Sao Sebastiao. Kao i većina građevina na ostrvu, podignuta je od azorskog crnog vulkanskog bazalt kamena. Smeštena je u srcu grada, između istorijskog centra i okeana. Ako mene pitate, to je jedna od najlepših crkava na Azorima.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Nezaobilazno, odlazimo na pijacu. Mercado da Graça je odlično mesto da se pronađu lokalni specijaliteti i božanstveni sirevi, ananas, čajevi i lokalno gajeno voće i povrće. Banane uzgajane na ostrvu imaju poseban ukus, sasvim drugačiji od ovog koji mi poznajemo. Napunili smo cegere i nastavili uskim uličicama.

U večernjim časovima uživali smo na muzičkom festivalu. Prethodno smo na jednom od trgova slušali božanstvenu muziku, uživajući u azorskom vinu, a zatim smo prošetali do crkve gde je bio koncert fado muzike. Ne bih vam ja tu rečima ništa objašnjavala…

Narednih dana, lutali smo ostrvom, uživali i istraživali. Bitno je imati auto, inače nije moguće videti, obići i otkriti sve atrakcije na ostrvu.

Prvog dana istražili smo zapadnu stranu. Bitno je da se izabere sunčan i vedar dan za posetu Sete Cidades, inače sve što biste videli bili bi oblaci. Zaista je impozantan broj predela koje treba videti u celom području Sete Cidades, ispunjenog netaknutom prirodom.

Lagoa das Sete Cidades (Sete Cidades jezero) je jedna čarobna optička varka prirode. Vizuelno, to su dva jezera, poznata kao zeleno i plavo. Međutim, Sete Cidades je zapravo jedno jezero razdvojeno mostom, samo se svetlost reflektuje drugačije zbog okolne vegetacije. Vozili smo se okolo i hodali duž zemljanih puteva da bismo nekako uspeli da sve vidimo iz različitih uglova.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Sete Cidades je takođe ime malog sela pored jezera. Naizgled sve oko jezera je netaknuto, međutim, ovo područje ima mogućnost za neke od najboljih aktivnosti na otvorenom.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Miradouro da Boca do Inferno (Boca do Inferno vidikovac). Inspirativan i inpresivan pogled od koga zastaje dah. Odavde imate privilegovan pogled preko čitavog područja, kontrast bujnih zelenih brda i živu plavu boju od Atlantika na horizontu. Pogled je širom otvoren na ceo vulkanski krater Sete Cidades. Kada je dan sunčan, vidikovac definitvno dobija titulu najboljeg pogleda na prirodu koju sam videla, ikada.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Sledeća najbolja stvar je poseta plantažama ananasa. Od onih koje su otvorene za javnost najpopularnija je Arruda plantaža. Ulaskom u staklenike u Faja de Baixu virnuli smo na izuzetno dugotrajan i temeljan način zasada ovih lepotica. Plantaža ima mali kafe u kojem je ananas glavni u ponudi: kolači od ananasa, sladoled ili jednostavno plod. Ananas obično raste u tropskim klimatskim uslovima, dok je vreme na Azorima potpuno drugačije. Seme iz Amerike je doneto na San Miguel u 19. veku da bi iskoristili plodno i hranljivo zemljište. Najbolji način za uzgajanje ananasa je u plastenicima. Azorski ananas je manjih dimenzija, ali ima bolji i intenzivniji sladak ukus.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Narednog dana idemo na divlju istočnu stranu ostrva, uključujući neobičnu Furnas dolinu u kojoj se nalaze zagrejani geotermalni izvori od kojih svaki ima jedinstvenu karakteristiku. Najpopularniji topli izvori na Sao Miguelu su: Caldeira Velha, divna džungla koja okružuje vodopad koji pada pravo u bazen. Terra Nostra je najveći od svih i u srcu je kišnog parka sa istim imenom. Poca Dona Beija je skup pet otvorenih bazena pored malog potoka u Furnas. Topli izvori su bolji za uživanje kada je maglovito i kišovito vreme, tako da smo mi jedan od baš takvih dana iskoristili za ovu atrakciju.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Caldeira Velha je prirodni park sa nekoliko toplih izvora. Nalazi se na pola puta između Lagoa do Fogo i grada Ribeira Grande (drugi po veličini grad na ostrvu). Ovi termalni bazen sa kamenim zidovima okružen je bujnom i intenzivnom vegetacijom koja zaista stvara jedinstven osećaj. Vrhunac je izvor vodopada na kraju parka. Tu se nalazi i nekoliko većih prirodnih bazena sa izvanrednom pozadinom i okruženjem i prirodni đakuzi.

Lagoa das Furnas. Pripremili smo se da osetimo vulkanski fenomen Azora. Naime, “divan miris” dolazi iz geotermalnih rupa i izvora koji šalju blato i paru u vazduh neprekidno vekovima. Lokalno poznat kao Fumarolas, na ovom mesto smo takođe naišli na parne rupe gde “sporo kuvaju” poznat Cozido das Furnas (Furnas paprikaš) oko šest, sedam sati… Nije svaki dan imati za obrok kuvano jelo od majke prirode, znam, ali mi smo ipak preskočili ovaj topli obrok jer miris je skoro pa nepodnošljiv.

Termalni izvori u Furnasu na Sao Miguelu su dom za najmanje šest različitih toplih izvora i bazena, a samo u Furnasu ih ima dva: Terra Nostra i Poca Dona Beija.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Uputili smo se u Terra Nostra park. Ovaj popularni tropski vrt jedan je od vrhunaca Furnasa. Terra Nostra park ima veličanstvenu zbirku biljaka, dveća i cveća iz celog sveta i pažljivo je uređen od strane tima baštovana. Ovde čak imate i različite preporučene maršrute za svako doba godine. Vrhunac vrtova je termalni bazen obogaćen gvožđem, jedan od najlepših toplih izvora na Sao Miguelu. Voda je topla, geotermalna na oko 38 stepeni Celzijusa i sadrži više lekovitih svojstava. Masivni bazen sa narandžastom vodom nije baš svakodnevni prizor.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Narednog dana obilazimo strme litice ostrva. Distrikt Nordeste je najdivljija i najudaljenija oblast na Sao Miguelu. Vegetacija je nestvarna, morske litice i putevi su veoma strmi. Sve oko nas je impresivno i vredi zaustavljanja svaki čas da bismo zabeležili aparatom svaku scenu, svaki moment, a i zapamtili svaki osećaj koji pogled izaziva.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Na Miradouro da Ponta do Sossego i Miradouro da Ponta da Madrugada su nam pale vilice kako i koliko je intenzivan predeo. Na oba vidikovca cvetni vrtovi krase put do ivice zelenih ogromnih litica koje su u kontrastu sa plavim nepreglednim okeanom.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Malo dalje na severu je Farol do Arnel, najstariji svetionik na Azorima.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Ilhéu de Vila Franca i Villa Franca do Campo

Ostrvo Villa Franca se nalazi na svim fotografijama i razglednicama sa Azora. Kad priroda odluči da oblikuje skoro savršen prsten, dobijete ovo ostrvo, gotovo u potpunosti ograđeno, u obliku prstena. Ostrvce je rezervat prirode koji doprinosi osećanju egzotike. Propisano je ograničenje na 400 posetilaca dnevno, ali kako je glavna sezona prošla i brodići više ne saobraćaju, mi smo ostrvo mogli da posmatramo samo sa kopna. Gradić prekoputa ostrva zove se Villa Franca do Campo i obišli smo ga za pola sata, ništa spektakularno. Međutim, iznad grada na vidikovcu nalazi se nezaobilazna kapela.

Putevi na ostrvu su nešto što se ne zaboravlja. Svaki put, osim autoputa, sa obe strane ima polja mekih plavih i ljubičastih hortenzija. One bukvalno rastu svuda i zaštitni znak su ostrva. Najlepše su u avgustu, tada su u punom cvatu.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

E takav jedan put nas je vodio i do Miradouro da Nossa Senhora da Paz, kapele okružene živopisnim pašnjacima sa kravama u daljini.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Gorreana je jedna od dve plantaže čaja u Evropi. Ovde proizvode kvalitetan biološki crni i zeleni čaj. Ali, nisu samo čajevi. Zapravo, same plantaže imaju zapanjujuću, gotovo filmsku scenografiju sa pogledom na okean.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Ostala sam dužna da spomenem plaže. Na Azorima, plaže su vulkanskog porekla, što znači da je pesak sivkaste, skoro crne boje i ne dozvoljava da sunčeva svetlost reflektuje vidljivost vode. Plaže su čiste, bezbedne, a voda nije baš mnogo hladna. Talasi mogu biti malo grubi, posebno na severnoj obali (ipak je ovo Atlantik). Postoji i mnogo velikih stena na dnu okeana pa mora da se bude pažljiv ako plivate nešto dalje (lično sam zadobila par posekotina kada su talasi demonstrirali silu). Većina vulkanskih plaža ima pešačke staze, tuševe i poneki bar. Putevi do plaža su dosta strmi i može biti nezgodno sa parkiranjem. Na zapadnoj strani ostrva, Praia dos Mosteiros je fantastično mesto za gledanje zalaska sunca. A stene koje izranjaju iz mora su predivna pozadina.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Vreme leti, a uvek postoji još nešto da se vidi, da se obiđe, da se uradi…

Meni se svidelo nešto što sam pred naš put pročitala: “Držite Azore zelenim i predivnim, Azori su imenovani za jednu od najbolje održivih destinacija širom sveta. Ne kvari ono što je netaknuto vekovima. Kada ste na ostrvima, pokušajte da minimizirate negativan uticaj u svakom trenutku. Budite oprezni sa bilo kojim aktivnostima koja mogu izazvati buku, vizuelna i fizički zagađenja”.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Bila je izuzetna privilegija i čast posetiti ostrvo Sao Miguel. Ono što smo doživeli, videli i osetili na svakom koraku je čista magija.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Ne odlučujem često da nečemu dam epitet “savršeno”. Zapravo, vrlo sam škrta na komplimentima i epitetima. Ali, poseta ovom ostrvu je bila baš takva, savršena. Ovo putovanje ostavilo me je bez daha i ne samo to. Otvorilo mi je nove vidike, a mislila sam da nijedno ostrvo posle Madeire ne može tako nešto kod mene da probudi. O, kako sam samo pogrešila!

Dok smo obilazili ostrvo, rekla sam S. da mogu ponovo da se rodim, izabrala bih da se rodim na Sao Miguelu.

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

Sa osmehom napuštamo Sao Miguel i letimo na ostrvo Terceira.

Obrigado, São Miguel!

Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net

Strazbur: Između dobra i zla

Staklene zgrade Suda i Parlamenta ostaju hladne prema mravljim brigama na dalekom Balkanu. Ali mene nije muka dovela ovamo da tražim pravdu. Bezazleni sam putnik u potrazi za pograničnim zemljama, višeznačnim identitima.

strana 1 od 39 idi na stranu