Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Ostrvo večnog proleća: Madeira, mesto gde živi duga

Podeli

Avion koji je oko podneva poleteo iz sunčanog Lisabona, lebdeo je ka jugozapadu iznad plavetnila Atlantika skoro dva sata, pre nego što je odjednom i bez najave počeo naglo da se spušta. Pogledala sam kroz prozor i u daljini ugledala usamljeno, visoko, zeleno ostrvo sa oblakom koji je seo na planinske vrhove, ravne kao tepsija.

Praćen jakim vetrom i rasprskavanjem kiše, avion se spustio izuzetno nisko, prošao neveliko ostrvo, i kada je već izgledalo da ćemo produžiti dalje ka pučini naglo skrenuo za 90 stepeni pravo ka visokim, stenovitim liticama. Samo stotinak metara od ostrva, usledio je nagli zaokret za još 90 stepeni i spuštanje na zvanično najtežu pistu za sletanje aviona, na svetu, podignutu na stubovima tik do obale okeana. Zbog konfiguracije stenovitog ostrva, drugačije nije bilo moguće.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Madeira, ili Madera - kako lokalci u izgovoru skraćuju naziv svog ostrva, zelena je bašta Atlantika poznata kao "Ostrvo večnog proleća". Dužine 57 i širine samo 22 kilometra, priroda ostrva udaljenog 700 km zapadno od Maroka obiluje izvanrednim kontrastima. Mnoštvo bujne vegetacije - zelenilo koje traje tokom čitave godine, ogromni šareni cvetovi na zagasito-crnim liticama ugašenog vulkana, i tropsko voće koje niče u lokalnim baštama, neki su od razloga zbog čega Madeiru nazivaju i rajskim ostrvom Evrope.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

U novembru 2019., na godišnjoj dodeli svetskih turističkih nagrada World Travel Awards, ostrvo je peti put za redom proglašeno - Svetskom ostrvskom destinacijom broj 1, i tako iza sebe ponovo ostavilo Bali, Maldive i Mauricijus.

Osnovni krivci za prirodne kontraste Madeire su vulkansko poreklo, položaj u sred okeana i konfiguracija, gde osim veoma uzanog obalskog pojasa čitavo ostrvo čini strma, okomita, gotovo četvrtasta planina nalik neravno isečenom panju, koja se počev od obale veoma naglo penje na visinu od čak 1862 m - koliko iznosi najviši vrh ostrva Pico do Ruivo.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Prilikom uspona, i sama priroda naglo se menja. Počinje od tropskih bašti na obali, u toku 10 minuta vožnje prerasta u šumu eukaliptusa, a zatim se na samom vrhu pretvara u zelene pašnjake daleke Irske i borove šumarke, u izmaglici.

Temperaturna razlika takođe je značajna. Od novembarskih 27 stepeni na obali, na vrhu ostrva dočekala nas je stopostotna vlaga, a termometar u lokalnoj kafani pokazivao je 9. podeljak. Zbog oblaka koje privlače vrhovi planine, na najvišim delovima ostrva skoro konstantno prska kiša. Ne pada, već prska - kao vetrom raznešena, zbog čega je na ostrvu moguće videti nekoliko dugi, odjednom.

Ivana Dukčević
Ivana Dukčević

Iako na Madeiri ne postoji reka, niti izvor pijaće vode, ovaj klimatski fenomen omogućava ostrvljanima da uvek imaju dovoljno sveže vode. Na najvišim delovima ostrva, stanovnici prave levade - veštačke, betonske kanale nalik prizemnim akvaduktima, koji iz potoka stvorenih kišnicom skupljaju vodu u najtananijim kapima rasprskanu po vazduhu. Na kraju svog puta, potoci i levade, obrušavaju se sa visokih litica u okean u vidu vodopada.

Na južnim obalama Madeire, duž litica gotovo otrgnutih od mora, u nepreglednim kaskadnim redovima, jedne iznad drugih protežu se plantaže banana. Lokalci se šale komentarišući da na Madeiri postoji više stabala banane nego samih stanovnika, što nije daleko od istine s obzirom da na ostrvu živi oko 250.000 ljudi.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Na šarenoj pijaci Mercado dos Lavradores u glavnom gradu Funšalu moguće je kupiti majušnu, debeljuškastu jabuku-bananu koja ima ukus ove dve voćke, zajedno. Pijaca je najživlja subotom pre podne, kada se tezge šarene u najjarkijim bojama voća, povrća i tropskog cveća.

Osim banana, u ostrvskim baštama uzgaja se: mango, papaja, avokado, četiri vrste marakuje (passion-fruit), čerimoja - "ljubavno voće" sa obronaka Anda u Južnoj Americi, i surinamska trešnja - pljosnata, sa talasastim, reljefnim naborima.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Ipak, najveći utisak ostavila je "ananas-banana", voće u obliku velike, izdužene zelene šišarke, čija beličasta unutrašnjost zaista ima ukus i teksturu ananasa i banane. Iznenađenje je usledilo kada smo saznali da voćka nije rezultat kalemljenja, već plod biljke filodendron - nama prilično poznate dekorativne, zeljaste biljke ogromnih reckavih listova, koju su naše mame i bake gajile u saksijama, kao ukras u stanovima.

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Ko bi pomislio da filodendron - uz tropske uslove i vlagu, daje voćni plod. Jedna od najpoznatijih biljki koja uspeva na Madeiri je šećerna trska. Vekovima pre nego što su Evropljani doznali za šećernu repu, u latinoameričkim kolonijama rasla je ova biljka čija je cena bila ravna ceni zlata.Jedino mesto u Evropi gde je uspevala bila je tropska Madeira, te su ostrvljani - Portugalci koji su Madeiru 1419. otkrili i naselili, jedno vreme nazivani "kraljevima šećerne trske".

Foto: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević

Piše: Ivana Dukčević

Izvor: internet i Facebook stranica "Umetnost putovanja"


Tekst i fotografije deo su internet stranica "Umetnost putovanja", zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.

strana 1 od 370 idi na stranu