Foto: depositphotos/ stoyanh
Foto: depositphotos/ stoyanh

Svetsko čudo u Srbiji: Znate li šta su "okamenjeni svatovi"?

Podeli

Dugo neobjašnjive zemljane figure, voda čudnog ukusa i mirisa, tajanstveno područje i čudni zvižduci vetra podstakli su maštu stanovništva koje je ovo mesto nazvalo Đavolja varoš i osmislilo magičan postanak, dostojan ove jedinstvenosti...

Za Đavolju varoš i njene figure vezuje se mit o svatovima koji su opijeni začaranom "đavoljom vodom" krenuli da venčaju brata i sestru, a vila koja prema mitskom verovanju i dan-danas čuva ovaj kraj želela je da spreči rodoskrnavljnje, a jedini način je bio da se svatovi s mladencima stope s prirodom.

Đavolja varoš je lokalitet koji pripada selu Đake (od albanske reči "gjak" što unači krv) u opštini Kuršumlije. Lokalitet je prepoznatljiv po zemljanim figurama koje meštani nazivaju kulama, a smeštene su u dve jaruge Đavolja jaruga i Paklena jaruga.

Postoje ukupno 202 figure, različitih oblika i dimenzija, visine od dva do 15 metara i širine od 0,5 do 3 metra. Ove formacije su toliko postojane da su opstale čak i nakon zemljotresa 1983. godine.

One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta.

Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova ostane zaštićen od kiše i spiranja, pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.

Osim pod uticajem kiše, figure se formiraju i pod uticajem drugih prirodnih faktora koji su učinili ove formacije toliko nestvarnim. Bez obzira na sva naučna objašnjenja o ovom obliku zemlje, figura u osnovi široka tri metra, visoka 10 metara, a u vrhu široka dvadeset centimetara, koja opstaje vekovima pod teretom kamenog bloka od nekada 100 i više kilograma, zaista jeste "magična" pojava.

Druga prirodna retkost na ovom mestu je Đavolja voda, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi. To je hladan i ekstremno kiseli izvor s visokom mineralizacijom.

Sadržaj nekih elemenata poput aluminijuma, gvožđa, kalijuma, bakra, nikla i sumpora je veoma visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta.
Crveno vrelo je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, a njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa, koje voda sadrži u velikim količinama, stvara se crvena terasa lepezastog oblika.

Osim prirodnih pojava koje su proglašene za prirodno dobro prvog stepena, u blizini se nalazi Crkva Svete Petke, za koju su takođe smišljane priče kako bi se objasnile čudne pojave u ovoj oblasti.

Jedna od legendi o Đavoljoj varoši kaže da figure predstavljaju okamenjene đavole koje su ljudi dugo nosili na leđima, trpeći zlo i nevolje. Prenoćivši pored crkve Svete Petke, ljudi su se otarasili svojih demona i oni su ostali okamenjeni.

Sveta Petka pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto, pa otuda i verovanje da se maramicom dodirne bolno mesto i pomisli želja, a zatim veže na stub, kako bi sa maramicom sve muke i problemi (đavoli) ostali u Đavoljoj varoši. Maramice ostaju na ovom mestu 7 dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.

U Đavoljoj varoši se nalaze originalni saski rudnici. U 13. veku Uroš je doveo pleme Sase da rudare ovim krajevima pošto je čitav predeo oko Radan-planine izuzetno bogat rudom, pogotovo rudom gvožđa, aluminijuma, zlata i srebra.

U istom mestu nalazi se i Brankova kula, koju je gradio otac Vuka Brankovića koristeću takozvane bazaltne stubove, koji samo deluju kao da su obrađeni ljudskom rukom.

U okolini se još mogu naći neolitsko naselje Pročnik koje je velikog istorijskog, kulturnog i turističkog značaja. U blizini ovog lokaliteta nalaze se i rimske terme, kao i ostaci srednjovekovne crkve kraj koje su sahranjeni junaci Boja na Pločniku 1386. godine.

Još jedan arheološki lokalitet od velikog značaja je Caričin grad koji je izgradio car Justinijan. Strane turiste ovaj grad u blizini mesta Lebane zanima mnogo više od domaćih, pa gotovo svaki stranac koji poseti Đavolju varoš pita i za ovaj nekada važan crkveni, administrativni i vojni centar, piše na zvaničnom sajtu Đavolje varoši.

strana 1 od 203 idi na stranu