Marfijev zakon je život jednog prosečnog Srbina.Piše reporter B92.net, Dušan Đukanović.Urednik ti kaže akredituj se za finale Lige šampiona, ti srećan. Od tog trenutka kola se sunovraćaju, sve dok naposletku ne završe na krovu.Poslao si zahtev UEFA, ali odgovora nema. Misliš se zauzeti su, finale Lige Evrope je pred njima. Prođe i to, a od njih ni traga.Šest dana pred utakmicu kažu ti "čestitamo, akreditacija je odobrena". Ponovo si na vrhuncu, ali pad se sprema. "Nema letova iz Beograda", kaže drugi urednik. Šta bre nema, misliš se ti. Pogledaš i vidiš da nije u pravu. Ima sasvim pristojna ponuda koja podrazumeva povratni let dug 20 i koji čas. I tu smo došli do naslova - kako to (i pre svega zašto) do Istanbula iz Sarajeva? Ili do Sarajeva ili nikako, lakonski rečeno. To i nije izbor, već ultimatum za svakog ljubitelja ove igre. Kada "pristaneš" dolazi do razrade - kako stići do aerodroma na vreme? Zoveš prevoznika, kaže može, stižeš, oko pola 6 krećemo. Svaki minut je važan, sve je nategnuto. Veče pred put stiže poruka, tu smo oko 6 i 15. Vraća se Marfi, ali okej, preživećeš.Javljaju ti da moraš da budeš na aerodromu ranije nego planirano, problem sa kartom. Više nisi siguran da li ćeš preteći.Za svaki slučaj ustaneš u 5, da bi bio spreman za termin koji je prvobitno utanačen. Šest i 15 dođe i isto tako prođe. Već je 6 i 30, zoveš, niko ne podiže. Unezvereno hodaš po stanu, izlaziš isprwd zgrade iako te niko nije zvao. Četiri zida su ti tesna. Prizvao si, pa sad zovu tebe, tu je vozač za par minuta. Vozila koje sam gledao na sajtu i vozilo koje je došlo predstavlja dobar materijal za "smešno mi, ali i teško" momenat. Nije važno, bitno da se kotrlja. Izlazimo iz moje ulice i kombi se gasi. Doživljavam flešbekove kako se otac dere na mene kada mi se ugasio auto na raskrsnici neposredno pred polaganje za dozvolu. Srećom i ovog je puta do vozača. Na prvoj naplatnoj tabli kreće da pretura po kontrolnoj tabli, napipava nešto. Vadi uređaj za elktronsku naplatu, diže ga i vazduh. Usred te gungule, promašio je traku. Smejao bi se, ali ima 20 kila više od tebe. Puknuće te, nećeš ustati. Nacrnih čoveka, ali da nije bilo Aleksandra, ko zna da li bih sada kucao ove redove dok čekam na terminalu. Stoga veliki pozdrav i za njega. Uskoro sledi ukrcavanje, a potom nekoliko dana ponovo pod parolom "snađi se" u Istanbulu. Prvi ispit je uspešno položen.
