Stjepanović za B92 o medalji na OI, kilometraži u bazenu i kako plivač provodi godišnji odmor

Velimir Stjepanović je u januaru postao 50. član olimpijskog tima Srbije za Tokio 2020. Izborio je normu na 200 metara kraul.

AK
Podeli
Foto: Pedja Milosavljevic/StarSport
Foto: Pedja Milosavljevic/StarSport

Vizu za Olimpijske igre je izborio na mitingu u Luksemburgu i to u prolaznom vremenu u disciplini 400 metara.

"Uvek idem korak po korak, stepenik po stepenik. To mi je bio prvi cilj koji sam ispunio i sad mogu da gledam dalje. Sledeće je Evropsko prvenstvo, a onda Olimpijske igre", kaže Velimir Stjepanović za B92.

Nakon slabijeg nastupa na Svetskom prvenstvu, nekoliko puta mu je norma izmicala za nekoliko stotinki.

"Planirao sam prošle godine za Svetsko da to uzmem, ali je bilo malo komplikovano jer nisam imao drugu trku, samo sam ujutru plivao. Bio sam 17. pa nisam uspeo da se plasiram u polufinale. Ali znali smo šta su bili problemi i to smo rešili. Videlo se sad kad sam plivao drugu trku. Jeste malo kasno, voleo bih da sam malo ranije, čak sam prošli mesec promašio za tri stotinke, ali tada nisam bio spreman da otplivam normu, ovde sam bio. Tri puta sam plivao poprilično brzo, bio sam 1.47,19, pa 1.47,04 i onda tek drugi dan koji sam plivao sam imao 1.46,99 i uzeo tu normu. Bilo je stresno, bilo je jako blizu, u stotinkama opet, ali očigledno da ja to volim te stotinke. Kao u Berlinu što sam pobedio Bidermena za dve stotinke (EP 2014) tako i ovde, uvek uz neku stotinku".

Napad na Olimpijske igre traje mesecima, ali je najveće sportsko takmičenje "u glavi" cele četiri godine.

"Mi kao plivači 18 meseci pre takmičenja možemo da se kvalifikujemo. Dosta zemalja koje imaju mnogo više plivača imaju i državna prvenstva pa se i pored velikih takmičenja mogu i tu kvalifikovati. Pošto mi nemamo mnogo plivača, ako uzmemo normu na nekom zvaničnom takmičenju možemo da nastupimo za Srbiju. Uvek je u glavi to da mora da se ispuni norma i to donosi dodatan stres i tremu. Ali kada se ispuni – to je to. Ideš 100 odsto, dosta se ulaže u to. Kako se završe jedne Olimpijske igre ide se u pripreme za sledeće jer je to najveći događaj. Posebno za plivanje. To je uvek u vidu, krajnji cilj za plivača".

Photo by Clive Rose/Getty Images
Photo by Clive Rose/Getty Images

Na SP u Južnoj Koreji prošlog jula nije uspeo da se domogne do polufinala. Imao je 17. vreme, a od druge trke ga je delila samo jedna stotinka.

"Nisam bio zadovoljan prošle godine, jesam plivao dobro s obzirom da je jutro i zbog vremenske razlike, ali bio sam malo težak. Imao sam previše mišićne mase prošle godine pa sam bio težak u vodi. Čak i to što sam otplivao je bilo dobro s obzirom na stanje u kojem sam bio. Ali nije bilo dovoljno za polufinale. Mislim da sam ušao u polufinale da bih uzeo normu tad jer generalno uveče se uvek bolje pliva. Ali to ne može da se promeni, bitno je da sam uzeo sad".

Cilj u Tokiju nije medalja, ali...

"Želim da pokušam da oborim lični što je i državni rekord na 200 kraul (1.45,78). Samim tim to je dovoljno za finale, a onda zavisi od trke, svašta može da se desi. Neko može da loše pliva, neko bolje. Može da bude medalja, ali ni ne mora, zavisi. Za sigurnu medalju mislim da treba ispod 1.45,00. Ali sada ne mislim o tome, gledam samo sebe da pobedim, prevaziđem i oborim svoj rekord pre nego što gledam dalje".

Konkurencija u njegovoj disciplini je ogromna.

"Prošle godine svi koji su bili u finalu plivali su ispod 1.46. Onaj što je bio prvi, doduše diskvalifikovan, plivao je 1.44, i mislim da je i drugo mesto bilo 1.44. Dvesta kraul je možda najjača disciplina, na svakom takmičenju ima najviše plivača na visokom nivou. Mislim da ove godine imam deseto najbrže vreme. Najbrži, što je sigurno glavni favorit na medalju, 100% ide na zlato, je Danijel Rapis iz Litvanije. Njega svi jure. On je taj koga moramo da jurimo".

Olimpijske igre počinju 24. jula (traju do 9. avgusta), pa već kreću pripreme za Tokio.

"Ja sam posle Luksemburga uzeo nedelju dana pauze da se fizički i psihički oporavim. Manje fizički, jer dosta ljudi ne zna da kada se takmičimo mi se ne umorimo fizički jer plivamo po 55-65 kilometera nedeljno. Nije nam teško da plivamo te "makseve", dva kilometra na dan, već nam je psihički jako teško. Moraš da se fokusiraš sedam-osam dana i da plivaš najbolje što možeš. Imaš samo jednu šansu, maksimalno dve-tri ako uđeš uopšte u polufinale, finale. Prve dve nedelje su bile uvod u završne pripreme i ove nedelje je počelo jako ozbiljno da se trenira. Ja sam prekjuče bio 'mrtav', sad opet idem na trening da malo plivam. Imamo i nekoliko takmičenja".

Ni sam ne zna koliko prepliva kilometara tokom priprema za neko takmičenje.

"Teško je voditi evidenciju, ali između 55 i 65 kilometara nedeljno je u glavnom delu priprema. Ali kreće se sa 40-50 km, pa tek onda 60-65, pa se pred takmičenje spusti na 40-30-20, pa je teško da se izračuna. Ali ako budem hteo, a mislim da hoću, za sledeće Olimpijske igre za Pariz (2024) ću da vodim evidenciju baš da vidim koliko je to. Mislim da je to interesantan podatak da vide ljudi koliko je to odricanje i koliko zaista preplivamo".

Trka traje manje od dva minuta, a kako izgleda jedan takmičarski dan za plivača?

Foto: Reuters/Dominic Ebenbichler
Foto: Reuters/Dominic Ebenbichler

"Uglavnom su kvalifikacije i polufinale jedan dan, a finale sledećeg dana naveče. Ustanem, doručkujem, odem na bazen. Zagrevam se na suvom 30 minuta, malo možda neka masaža ako je nešto zategnuto. U vodi 1.000-1.500 metara zagrevanje. Izađem, pa se trkam možda 200 metara, a onda ispliv posle toga 800-1.200 metara, i onda opet. Tu negde oko 3 kilometra pred trku, ukupno 6 km taj dan, a ja za jedan trening otplivam 6-7 kilometara. To je suština, treba da ti bude lako da otplivaš tih 6 kilometara za taj jedan dan".

Stjepanović i njegove kolege plivači naredne nedelje kreću na bazične pripreme.

"Plivački savez Srbije (PSS) je obezbedio pripreme od ponedeljka do 3. marta u Sloveniji. Posle imam takmičenje u Ajndhovenu, eventualno u Italiji i možda još neke pripreme između toga. I nadam se da ćemo desetak dana pre Tokija ići negde tamo da se adaptiramo jer je velika vremenska razlika pa bi trebalo da odemo ranije da se prilagodimo tome. U oktobru sam imao takmičenje u SAD u Indijanapolisu, pa u Italiji, pa sam bio u Kini (u Vuhanu, prim. aut). Tako da sam taj mesec obišao ceo svet, vremenske zone od -8 do +9. Preživeo sam", našalio se Velja.

Mnogi ljudi se vremenom zasite onoga čime se stalno bave, da li je Stjepanoviću dosadilo da pliva?

"Ne, nikako. Zbog devojke idem na more, ja lično ne bih hteo toliko. Plaža i voda, to je OK, ali da odem na bazen ne pada mi na pamet. Lepo je otići, malo da se odmori. Ja volim kad odmaram da se baš odmaram. Jedno mesto, opuštanje i ne mrdam nigde. Sada smo bili na Siciliji posle Gvangdžua i bilo je baš lepo. Malo more, malo skitanje".

A. Kovačević

strana 1 od 3 idi na stranu