Neshvaćeni genije

"Zašto da ne, to je uvek bio moj odgovor", Rasel Vestbruk.

Stefan Nikolić
Podeli
Photo by Maddie Meyer/Getty Images
Photo by Maddie Meyer/Getty Images

Rasel Vestbruk možda ne spada među igrače koje publika voli, možda izaziva negodovanje kod mnogih košarkaških fanova kada ga vide sa loptom.

Ima tu mnogo stvari koje mu ljudi zameraju, ali postoji jedna koju niko nikada neće smeti da upotrebi protiv njega, a to je srce.

Njegovo srce je veće od Ajfelovog tornja, on svaku utakmicu igra kao da mu je poslednja, uvek će dati svoj maksimum ma ko protivnik bio.

Često se ta njegova želja za uspehom, za pobedom, pogrešno tumačila pa su mu pripisivali razne negativne stvari, a šta je on radio?

Ćutao i radio. Dobro, nije baš uvek ćutao, ali je uvek radio. Kako je i on sam znao da kaže citirajući jednu od svojih omiljenih pesama “Grindin all my life”.

Mnogo što šta može povezati Rasela Vestbruka sa ovom Nipsijevom pesmom. Samo jedan od primera nam dolazi iz njegovih dana u Oklahomi.

Rasel nije mogao da veruje koliko Serž Ibaka loše brani pik, u jednom momentu je prišao Kevinu Durentu I pitao ga kako da to isprave, šta god da uradi Ibaka će napraviti neko sr**e.

Durent nije uspeo da ga smiri, probao je i asistent Bilija Donovana i bivši NBA as Mo Čiks, ali nije uspeo. Na kraju je Darko Rajaković pokušao da popriča sa Vestbrukom, koji mu je objasnio gde je pogrešio u prethodnoj akciji kada je primljena trojka.

"Je**m ti", rekao je sebi u bradu i vratio se nazad.

To je on, to je Brodi. Impulsivna, užarena glava, koja na terenu izgleda kao neko dete. Doduše kao neko atletski dominantno dete, ali opet, ta neiskvarenost i želja su nešto čemu nikoga ne možete da naučite.

Ili to imate u sebi ili nemate.

Malo ljudi ovo zna, ali, Rasel Vestbruk nikada nije u istoj odevnoj kombinaciji dolazio na utakmice. Nikada se nije “ponovio”. On većinu garderobe koju nosi pred utakmice donira u dobrotvorne svrhe.

Jel znate kako se zove njegov dobrotvorni fond?

"Zašto da ne".

Photo by Francois Durand/Getty Images for Dior
Photo by Francois Durand/Getty Images for Dior

"Kada pogledam kako igra Rasel Vestbruk…. Trideset godina unazad i to sam ja. Taj njegov stav, želja za dokazivanjem, ljubav prema košarci i želja za pobedom… Kao da gledam sebe", rekao je Majkl Džordan.

Samo zamislite taj kompliment, da vas jedan Majkl Džordan tako pohvali. Verujem da i sami znate, Majkl Džordan nije baš velikodušan sa pohvalama, nema mnogo igrača koji su ga impresionirali.

Raselova skromnost je ipak nešto što Džordan nije imao. Kada je oborio rekord Oskara Robertsona, imao je tu čast da ga upozna. Njegov govor tela, ponašanje, taj dečački pogled u očima dok upoznaje “Velikog Oa” je nešto što se ne viđa ni kod rukija, a kamoli kod MVP.

On je takav i to ne može da sakrije.

Rasel Vestbruk je rođen u Long Biču, u Kaliforniji 1988. godine, a odrastao je u Hotornu. Mestu odakle su čuveni "Bič Bojsi", Merlin Monro, Dorel Rajt, Kurtis Kornel…

Mnogi NBA igrači će vam reći da su odrastali na ulici, da im je u životu bilo izuzetno teško bilo materijalno, bilo familijarno, ali Rasel takvih problema nije imao.

On jeste svoje dane provodio na ulici, ali je on uglavnom igrao košarku sa svojim najboljim prijateljem Kelsijem Barsom III. Njih dvojica su sanjala da zajedno nose dres UCLA univerziteta, o NBA ligi nisu sanjali.

Ne jer ih to nije zanimalo, već jer nisu verovali da su za tu ligu dovoljno dobri. I sam je mnogo puta govorio da je do 17. godine bio loš košarkaš i da su druga deca bila dosta bolja.

Često se klinci odvoje od sporta kada vide da neće biti velike zvezde, da od njih ima dosta boljih igrača, pa kada vam okruženje ponudi drogu i oružje oni to prihvate.

Rasel i Kelsi nisu želeli da pljačkaju prodavnice i benzinske pumpe, oni su želeli da igraju za UCLA i da se dobro zabavljaju.

Verovali ili ne, Rasel Vestbruk je osećaj za modu pokupio od majke, koja mu je i u srednjoj školi pomagala da odabere pravi komad garderobe.

Kelsi je bio sjajan košarkaš, dosta bolji od Vestbruka u to vreme, ali je Rasel s godinama napredovao i njegov potencijal se nazirao. Za Kelsija kažu da je oduvek mogao da uhvati skok i sam istrči kontru kako bi položio loptu.

Uvek je na terenu mogao sve, a imao je i podršku najboljeg prijatelja. Kelsi je jednog dana posle škole igrao košarku u školskoj sali kada se samo srušio. Svi su počeli da se smeju misleći da je u pitanju šala, ali nekoliko momenata kasnije, shvatiil su da je stvar ozbiljna.

Pozvali su hitnu pomoć, ali je bilo kasno. Kelsi Barns je 2004. godine umro od srčanog napada sa samo 16 godina. Kelsijevu majku niko nije mogao da uteši, a novi teški momenat je usledio kada je terbala da javi Kelsijevom najboljem drugu. Raselu Vestbruku.

Rasel je bio u sali neposredno pre tog nemilog događaja, ali je svoj basket završio i otišao je kući. Kada su došli da mu jave, on je uplakan gledao utakmicu Lejkersa i nije želeo ni sa kim da razgovara. Kris Jang, jedan od drugova iz škole, tvrdi da Rasel dugo nije hteo da razgovara o Kelsijevoj smrti. Ni sa kim, čak ni sa njima.

Ostala je ta praznina, nema više osobe sa kojom si delio sve, nema više onih dugih šetnji i razgovora, onih sitnih, a tako “krupnih” svađa, nema više udaranja u rame čisto iz dosade, nema njegovog smeha, saveta, nema više ničega.

Rasel je dugo posle Kelsijeve smrti prelazio ulicu i obilazio njegovu babu i dedu, odlazio je u prodavnicu i kupovao im namirnice, izbacivao im đubre, kosio travu i slične stvari.

Ta smrt ga je promenila. Kažu da je Rasel počeo da igra košarku kao da je ljut na ceo svet, verovatno je i bio pa je tako samo kanalisao tu lošu energiju.

Sada je njegov zadatak bio još važniji – odlazak na UCLA je bio glavni plan Rasa i Kelsija, pa je odlučio da po svaku cenu tamo i završi.

Otkako je Kelsi umro, Raselova igra je sve više napredovala i poslednju godinu srednje škole završava sa 25 poena, 8 skokova, 2 asistencije i 3 ukradene u proseku.

Počeli su da stižu pozivi univerziteta USC, De Pol, Florida, ali ništa od toga ga nije zanimalo. Samo UCLA. Kada je u pošti stiglo pismo iz Los Anđelesa, Ras je zaplakao od sreće, ali je znao da mu se želja ostvarila. Makar njen deo.

S obzirom na okolnosti, Ras je bio svestan da počinje od nule i zbog toga uzima broj nula na svom dresu. Sve vreme, u mislima mu je Kelsi Bars. Da nije umro, tada bi dva najbolja drugara igrala košarku zajedno, u timu za koji navijaju od malena.

Zanimljvo, ali trener Hauland nije želeo Rasela Vestbruka. Nije želeo nikoga ukoliko ima Džordana Farmara i da on nije otišao u NBA, Rasel ne bi dobio poziv.

Photo by Otto Greule Jr/Getty Images
Photo by Otto Greule Jr/Getty Images

Treninzi UCLA su tek počeli, prvi dan i 6:30 ujutru u salu zajedno sa domarom ulazi Rasel Vestbruk i uzima džoger da malo prebriše parket kako bi mogao da šutira.

Trener Ben Haulend nikada nije video Rasela Vestbruka uživo, sa njegovim igračkim kvalitetima se upoznao preko snimaka, a sa ljudskim su ga upoznali saradnici.

Samo zamislite njegovu facu kada je video svog novog plejmejkera koji u “cik zore” briše parket kako bi mogao da radi na sebi. Kada su svi došli, on ih je okupio i predstavio se kao novi saigrač. Haulend je bio svestan da se radi o budućem lideru ekipe.

Opet, to vas niko ne uči.

Niko u tom momentu nije bio svestan kakvog igrača imaju u timu. Kevin Lav, Deren Kolison, Eron Aflalo, Luk Ričard Mba a Mute i Majkl Rol su bili saigrači Rasela Vestbruka i osim velikog rada videli su veliki napredak u odbrani.

Rasel nikada nije štedeo sebe, ni u odbrani ni u napadu i sa njim kao liderom, UCLA Bruinsi su išli tri uzastopna fajnal fora, a Vestbruk je imenovan za defanzivnog igrača godine i uvršten je u treći idealni tim PAC 10 konferencije.

Sem Presti važi za jednog od najboljih generalnih menadžera u čitavoj NBA ligi, a kada je Oklahoma (tehnički gledano izabrao ga je Sijetl, ali u ime Oklahome jer se tim već preselio) sa četvrte pozicije uzela Rasela Vestbruka, Presti je dobio veliki broj kritika.

Javnost je smatrala da je Oklahoma pogrešila i da su Kevin Lav, Erik Gordon, Danilo Galinari, pa i Bruk Lopez bolja rešenja za tim, ali su oni uzeli Vestbruka.

Idealan trenutak za citat “Zašto da ne”.

Kada je došao na trening Oklahome, saigrači su želeli da ga upoznaju i ubrzo su shvatili da njemu ne mogu tek tako da daju etiketu. Nije bio isključiv što se tiče muzike, filmova, a najviše ih je iznenadio izbor trenutno omiljenog igrača u NBA.

“Pau Gasol. Mnogo mi se dopada njegova igra”

Već na prvom treningu je pokazao koliki plamen kulja u njemu, trčao je, skakao, urlao na sebe i na saigrače, ali nije pristajao na poraze. Govorio je da nikada ne možeš promeniti to odakle dolaziš, takav si kakav si.

Photo by Kevork Djansezian/Getty Images
Photo by Kevork Djansezian/Getty Images

Već tada je Ras počeo da nosi narukvicu sa natpisom KB III u znak sećanja na najboljeg druga, pokojnog Kelsija Barsa. Zanimljiv podatak je i da njegov saigrač Kevin Durent nosi broj 35 na dresu u znak sećanja na bivšeg trenera koga su ubili u 35. godini.

Kada je sezona počela, Ras je često “kao muva bez glave” trčao ka protivničkom košu i neretko bi ga protivnički centri blokirali, ali njegova brzina je bila nešto neverovatno.

Imao je taj svoj stil koji je forsirao i vrlo brzo su to svi prihvatili, a Vestbruk je svoj prvi tripl dabl imao kao ruki, kada je u martu protiv Dalas Maveriksa, kada su pobedili sa 96:76, a Vestbruk je ubacio 17 poena uz po 10 skokova i asistencija.

Derik Rouz je bio velika senzacija. On je ubedljivo poneo titulu “Ruki godine” i iza sebe ostavio Ou Džeja Meja, Bruka Lopeza i Rasela Vestbruka.

Bili Donovan ga je postavio na mesto startera na početku sezone 2009/10, on je već tada beležio 16 poena u proseku i Oklahoma je sa Vestbrukom, Durentom, Hardenom, Ibakom i Adamsom ostvarila 50 pobeda i otišla u plej of.

Photo by Kevork Djansezian/Getty Images
Photo by Kevork Djansezian/Getty Images

Tamo su Lejkersi bili bolji posle 6 utakmica, a Vestbruk je sa 20 poena, 6 skokova, 6 asistencija i 3 ukradene lopte najavio dolazak novog superstara.

Ponovo je bio kritikovan. Govorili su da plejmejker ne treba da igra tako, a on je kritičarima odgovorio sa rekordom karijere na startu nove sezone, kada je Indijana Pejsersima ubacio 43 poena.

Samo nedelju dana kasnije, “stradali” su Nju Džerzi Netsi sa 38 poena, 15 skokova i 9 asistencija, pa je ubrzo dobio i poziv na “Ol Star” I bio je u drugom idealnom timu lige, da bi ih Dalas Maveriksi eliminisali iz doigravanja i kasnije postali šampioni.

Mladi tim Oklahome je iznedrio nekoliko budućih MVP igrača, a Vestbruka su počeli da porede sa Majklom Džordanom. Oni su te sezone došli do NBA finala, gde nisu bili dovoljno jaki za Majami Hit, pošto je Lebron osvojio svoj prvi šampionski prsten.

“It’s about damn time”, čuveni komentar dok se Vesbtruk i drugovi “puše” od besa nakon bolnog poraza. Vestbruk je tako postao prvi igrač od Majkla Džordana sa 25+ poena i 10+ asistencija u proseku tokom finala. U poslednjoj utakmici, ubacio je 43 poena.

Naredne sezone je teret Oklahome pao na leđa Kevina Durenta, pošto je Vestbruk doživeo ozbiljnu povredu kolena i sezona je za njega završena. Durent je nosio Tandere koliko je mogao, u plej of su jedva ušli, pa su iznenadili Hjuston da bi ih Memfis izbacio u narednoj rundi.

Pred početak naredne sezone, Vestbruk je imao novu operaciju i niko ga nije očekivao na parketu do decembra, ali je “Brodi” propustio samo dve utakmice.

Na katolički Božić 25. Decembra, Vestbruk postiže tripl dabl 14 poena, 13 skokova, 12 asistencija što je bio tek osmi Božićni tripl-dabl, a navijači su dobili nove loše vesti.

Ras mora na novu operaciju kolena i čeka ga višemesečna pauza. On se vratio već krajem februara i protiv Dalasa za 20 minuta upisao novi tripl dabl, drugi najbrži u istoriji NBA.

Nizale su se pobede, statistički rekordi i kritike, ali Rasel Vestbruk nije ni pomišljao da odustane. Baš te 2015. Godine doživeo je jednu od najčudnijih povreda, kada je licu imao udubljenje. Vestbruk je sa terena iznet, a takvu povredu vilice imao je i Leri Brd kada su morali da mu buše lobanju.

Uz silne probleme i nadljudske napore, uz nekoliko uzastopnih tripl-dablova sa 40+ poena što nije viđeno još od Lerija Birda i Majkla Džordana, Tanderi su ostali bez plej ofa baš kao što su ostali i bez Džejmsa Hardena koji je završio u Hjustonu.

Nešto je moralo da se menja, podhitno. NBA fanovi su bili podeljeni, jedni su mislili da Vestbruk mora da se smiri, a drugi da igra kao pravi MVP. On nije odustajao niti ga je zanimalo šta ko misli.

Čovek je prema rečima Džona Kaliparija i Grega Popoviča na pripremama za reprezentaciju SAD igrao sa najvećim žarom. Deron Vilijams ga je u nekoliko navrata upozoravao da treba da se igra bez kontakta, ali je dobijao samo smrtonosne poglede i poneku psovku.

Porazi su pekli, titule nije bilo ni na vidiku, a Vestbruk nije prestajao da se trudi. Te 2016. godine je tim Oklahoma Siti Tandera doživeo brodolom. Već neko vreme se pričalo da Rasel Vestbruk i Kevin Durent baš i nisu u najboljim odnosima, a tokom tog plej ofa je sve eskaliralo.

Vestbruk i Durent su bili prvi saigrači sa 25 poena i 10 asistencija još od 1996. Godine, a Rasel je tu sezonu u MVP trci završio kao drugi.

"Oduvali" su Maverikse u prvoj rundi, potom su potukli San Antonio Sparse da bi u finalu Zapada igrali sa “novom aždajom”, Golden Stejt Voriorsima.

Počeli su seriju fenomenalno, nisu puštali gas i stigli do prednosti od 3-1 u seriji što je u glavama mnogih već izbacilo Voriorse i donelo Rasu i Kevinu revanš protiv Lebrona Džejmsa.

Da li su u pitanju bile lične razmirice ili nešto drugo, za sada nam nije poznato, ali nam je poznato da su Tanderi prokockali tu prednost i ispustili finale.

Ovako nešto definitivno ide na dušu glavnim igračima koji nisu mogli da pogode “okean sa broda”, a po okončanju sezone se dosta toga rešilo.

Kevin Durent je izabrao da ode linijom manjeg otpora i pridružio se jednom od najjačih timova lige, kako bi postali najjači tim lige i sa njima osvojio još dve šampionske titule. Naravno, otišao je u Golden Stejt.

Evo kako je njihov prvi duel i izgledao.

Vestbruk je ostao lojalan Oklahomi i naspram sebe je imao situaciju u kojoj mora da nosi tim na svojim leđima, a to će morati bez podrške igrača “Ol Star” kalibra.

Pritom, isticao mu je ugovor.

Ovo je bila sezona u kojoj je Rasel Vestbruk ispisao istoriju. Ovo je bila sezona u kojoj je Rasel Vestbruk bio MVP i prosečno beležio tripl dabl. Ukupno je imao 43 utakmice sa tripl dabl učinkom i na maltene svakoj je Oklahoma pobedila.

Tada su pričali da mu saigrači nameštaju skokove, da se svađa sa njima oko statistike i da mu je samo lični uspeh bitan. Čovek koji je mogao da bira gde će otići, koji je mogao da ode u bilo koji tim koji konkuriše za titulu kao njegov kolega Durent.

Ali nije. Ostao je.

Vestbruk je dodao gas tamo gde su drugi stiskali kočnicu I 2017. Godine stao rame uz rame sa Karim Abdul Džabarom postavši prvi igrač posle njega koji je postigao tripl dabl sa 50 i više poena.

Kakva čast za UCLA univerzitet.

Po okončanju regularnog dela ove kultne sezone za Rasela Vestbruka usledio je plej of. Šestoplasirana Oklahoma je išla na četvrtoplasirani Hjuston. U prvom meču Ras postiže 51 poen, ali Oklahoma gubi. Ma šta da uradi, sledio je poraz.

Posle pet odigranih utakmica, Hjuston je prošao dalje, a Vestbruk je bio kritikovan.

Potpisao je petogodišnji ugovor vredan 205 miliona dolara i dobio saigrače Pola Džordža i Karmela Entonija. Ovo je bila godina kada se sve “crtalo” da Oklahoma napadne šampionsku titulu.

Imali su aktuelnog MVP-a koji je dobio podršku jednog od najboljih skorera svih vremena i još jedne velike zvezde.

Naravno, Vestbruk je ponovo imao u proseku tripl dabl i tako je postao prvi igrač u istoriji košarke kome je pošlo za rukom da to uradi u dve različite sezone.

Pritom je postigao svoj 16.000. poen u karijeri i tako postao 12. Najbolji strelac u istoriji NBA lige.

Spoiler alert (ako uopšte možemo tako nešto da kažemo) Vestbruk će to uraditi i godinu dana kasnije. Tri sezone sa tripl dabl učinkom u proseku.

Nego, da se vratimo na priču. Oklahoma je u prvoj rundi igrala protiv Jute, a Donovan Mičel i Rudi Gober su bili preveliki zalogaj za njih.

Bili su veliki favoriti, ali se na delu nisu pokazali. Ispali su. U prvom meču, Oklahoma je u drugom poluvremenu postigla 45 poena od čega je 33 bilo Vestbrukovo, dok je Ras u šestom meču upisao 36 poena. I poraz. I ispadanje.

I ponovo je kritikovan da ne ume da igra sa nekim već da može da igra jedino sam. Posle još jedne sezone u kojoj nisu uradili mnogo, kada ih je Portland eliminisao zahvaljujući sjajnom Demijanu Lilardu, Sem Presti je odlučio da malo “prodrma” tim.

Pol Džordž je završio u Los Anđeles Klipersima, a Rasel Vestbruk je poslat u Hjuston Roketse, gde već igra njegov bivši saigrač Džejms Harden.

Tada je i definitivno stavljena tačka na Oklahominu eru “Prestijevih beba”. Tim koji je iznedrio tri MVP igrača, ali nije uspeo da osvoji šampionsku titulu. Eto, to su postali Tanderi.

U samo jednoj sezoni smo videli da Harden i Vestbruk mogu da igraju zajedno, mogu da funkcionišu u timu koji je konkurentan za šampionsku titulu.

Tanka je linija između genijalca i ludaka i verujem da ne biste pogrešili ukoliko biste svrstali Vestbruka u bilo koju od dve navedene grupe.

Samo pogledajte ove mečeve protiv Los Anđeles Lejkersa i Boston Seltiksa gde Vestbruk deluje nezaustavljivo i dve vrlo dobre ekipe seče kao nož kroz puter.

Njegov način igre pomalo možda i jeste sebičan, ali sigurno nije destruktivan kako su neki želeli da ga prikažu. I njemu je pobeda veoma važna baš kao i ostalim igračima. Napad na šampionski prsten će imati i ove godine, verovatno i sledeće i mnogo toga zavisi od njegovih igara u toj trci.

Posle svega ovoga je jasno da njegova karijera može da stane u samo tri reči, a da te tri reči mnogo znače.

Zašto da ne.

Stefan Nikolić

strana 1 od 3 idi na stranu