Koliko verujete Vikipediji? Možda bi trebalo da razmislite opet

Stranice Vikipedije otvorene su na desetine milijardi puta mesečno. Ipak, ne treba verovati bezuslovno svemu što tamo piše. Evo samo nekih mana ove "internet enciklopedije".

Izvor: B92
Podeli
Foto: Depositphotos, pproman
Foto: Depositphotos, pproman

Pitamo i vas: Da li ste imali negativna iskustva sa Vikipedijom? Koje su joj mane, a koje prednosti?

Pristrasnost

Činjenica da Vikipediju može da uređuje i održava bilo ko znači da lični stavovi vrlo lako mogu da budu ubačeni u bilo koji članak.

Istraživanje iz 2012. godine obuhvatilo je 28.000 članaka o američkoj politici, u potrazi za ključnim frazama koje koriste ili demokrati ili republikanci. Otkrili su da, vremenom, članci prelaze iz levičarskih u neutralne, što zvuči dobro. Ipak, to je rezultat toga što su ljudi jedni drugima "ispravljali tekstove".

Iako se ovo istraživanje odnosi na američku politiku, mogli bismo kao primer da uzmemo bilo šta, a rezultat je isti. S obzirom na to da je Vikipedija otvorena za sve, uvek moramo sa rezervom uzeti informacije koje odatle dobijemo.

Prema istraživanju koje je obuhvatilo oko 250 miliona unetih članaka tokom perioda od 10 godina, za 77% unosa odgovoran je 1% ljudi koji uređuju Vikipediju.

Ovo znači da oko 1.300 ljudi oblikuje više od 3/4 najkorišćenijeg izvora informacija na svetu.

Manipulisanje brojkama

Prošle nedelje je pisalo kako je koronavirus zarazio samo petinu od broja ljudi koji su bili zaraženi zaraženih španskim gripom. Ove nedelje ta brojka je skočila na preko 100%.

Ne zato što je broj slučajeva koronavirusa naglo skočio, već zato što je broj obolelih od španskog gripa pre više od 100 godina očigledno doživeo vrlo nagli i dramatičan pad (makar prema podacima na Vikipediji).

U Vikipediji za španski grip prvobitno je pisalo "umrlo je oko 10% do 20% zaraženih". Nakon što je koronavirus postao glavna tema, brojka umrlih od španskog grima glasila je "2% do 3%".

Ovo zaista potiče od izveštaja SZO, ali ne navode se reference, i ne odnosi se striktno na špansku groznicu. U pitanju je greška, jer je uzet "najmanji verovatan broj umrlih". To omogućava da se kaže da je koronavirus ubio ljudi isto kao i španski grip za manje vremena, što jednostavno nije istina.

Dalje u članku, neke tvrdnje ipak nisu promenjene, kao ona da je od španske groznice umrlo 50-100 miliona ljudi. Ili da je jedna trećina sveta bila zaražena u jednom trenutku.

Ako kombinujete ove brojeve iz teksta, dolazite do zaključka da je bilo čak četiri milijarde slučajeva španskog gripa. Problem je samo što je u to vreme na Zemlji živelo malo manje od dve milijarde ljudi.

Lažne činjenice

Opšte je poznato da je Vikipedija podložna lažnim činjenicama, pa hajde da navedemo samo jedan primer.

Vikipedija je KL Varšau navela kao glavni nacistički logor istrebljenja. U stvari, to je bio manji koncentracioni logor koji se koristio za prinudni rad.

U članku se takođe tvrdilo da je 200.000 Poljaka koji nisu Jevreji tamo ubijeno gasom, što je dovelo do ukupnog broja ubijenih Poljaka od 400.000 - isti broj kao i Jevreja koji su ubijeni u Poljskoj. Ovime je veoma moguće da neko tvrdi kako je holokaust "naduvan" i da zaista jevreji iskrivljuju istoriju, piše Listverse.

Doduše, Vikipedija je uklonila ove lažne informacije čim su ih postali svesni. Šteta što je to trajalo 15 godina.

strana 1 od 8 idi na stranu