Zašto žene više pate od depresije nego muškarci?

Žene imaju dvostruko veću verovatnoću za razvoj depresivnog stanja od muškaraca, i ono se može javiti u bilo kom period života.

Izvor: N1
Podeli
Foto: depositphotos/ AndrewLozovyi
Foto: depositphotos/ AndrewLozovyi

Neke promene raspoloženja i depresivni osećaji nastaju sa normalnim hormonskim promenama. Ali same hormonalne promene ne izazivaju depresiju.

Ostali biološki faktori, nasledne osobine i lične životne okolnosti i iskustva povezani su sa većim rizikom od depresije.

Razlozi neravnomerne raspodele polova, kada je depresija u pitanju, nisu baš sasvim jasni, ali se smatra da su delom biološki, delom psihološki, a delom socio-kulturalni.

U poređenju sa muškarcima, žene mogu imati jaču genetsku predispoziciju za razvoj depresije, jer su više izložene hormonalnom disbalansu. Ovo se posebno dešava tokom trudnoće, posle nje i u menopauzi, Nije redak slučaj i da se dešava u ranijem periodu tokom puberteta.

Sa psihološke strane gledano, žene su "glasnije" od muškaraca, odnosno sklonije su tome da više razmišljaju o stvarima uopšte. To jeste dobro, ali i te kako stvara podlogu za razvoj depresije.

Suprotno tome, muškarci imaju veću verovatnoću da reaguju na teška vremena sa stoicizmom, ljutnjom ili zloupotrebom supstanci. Kada su odnosi u pitanju, žene su uglavnom te koje više ulažu u vezu, pa će ih problem u njoj više pogađati i lakše će upadati u depresivna stanja, pogotovo ako je problem nerešiv.

U socio-kulturalnom smislu žene su izložene većem stresu od muškaraca. One ne samo da će, u nekim slučajevima, morati da rade baš kao muškarci, već će se od nijh možda očekivati da snose teret u održavanju doma, odgajanju dece, brizi o starijim rođacima i trpljenju u svakom smislu.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/ikurucan
Ilustracija / Foto: Depositphotos/ikurucan

Životni vek žena je duži nego kod muškaraca. Duboka starost je često povezana sa strahom, usamljenošću, lošim fizičkim zdravljem i nesigurnošću, a samim tim i sa depresijom.

Kod žena se češće uspostavlja dijagnoza depresije, a razlog tome je njihova poseta lekaru i spremnost da razgovaraju o problemima i osećanjima koja su posledica problema.

Muškarci će se veoma retko samoinicijativno obratiti stručnjaku, čak i kada su svesni svih simptoma koji ukazuju na depresivno stanje.

Prema nedavno sprovedenim naučnim istraživanjima, glavni “krivac” za veću verovatnoću depresije kod žena u odnosu na muškarce, jeste testosteron.

Američki naučnici su podvrgli stresu grupu muških i grupu ženskih miševa da bi za to vreme posmatrali moždanu aktivnost kod ovih životinja.

Kod ženskih miševa je uočeno depresivno ponašanje i povećana aktivnost u delu hipokampusa koji se aktivira pod stresom i pod dejstvom emocija. Kod muških miševa, moždana aktivnost u pomenutom delu hipokampusa bila je znatno manja, a smatra se da je za ovaj zaštitni mehanizam zaslužan testosteron.