Psihoterapeut za B92.net: "Pojačano korišćenje alkohola ili droga su moguće reakcije samoizolacije"

''Ukoliko u nekoj porodici postoji nasilje, postoje kol-centri i policija, ne treba libiti se - pozovite ih.''

Sanja ĆulibrkIzvor: B92
Podeli
Foto:depositphotos/NatashaFedorova
Foto:depositphotos/NatashaFedorova

Milioni ljudi pogođeni su daljom izolacijom za koju samo nagađamo kada će se okončati. Uz pridržavanje svih mera, po iskustvu Kine, 29 dana i kraj. Stanje na koje većina nije navikla može da izazove probleme s mentalnim zdravljem. Prema pisanju portala Raša tudej, “Socijalna izolacija povećava rizik od razvoja srčanih bolesti, moždanog udara i demencije, može biti štetna za fizičko zdravlje kao i pušenje, a može biti i nezdravija od gojaznosti.

Goran Tomin, klinički psiholog i psihoterapeut, kaže da će distanciranje svakako ostaviti posledice i da je zbog toga važno da pronađemo nadu. Na koji način da se ponašamo prema anksioznim osobama, da li je teže samcima ili parovima, koje aktivnosti da razvijemo unutar porodice i koji tipovi ličnosti u samoizolaciji su najugroženiji, za B92.net je odgovarao Goran Tomin, klinički psiholog i psihoterapeut.

Da li se u ovakvim situacijama može preciznije uočiti ko je koji tip ličnosti i na koji način se određeni tipovi ličnosti ponašaju?

''U kriznim stanjima su sve ličnosti pogođene. Promene u emocionalnoj, kognitivnoj, ponašajnoj sferi pogađaju svakoga. Konstantna strepnja, napadi panike, depresija, uznemirenost, pojačana agresivnost, paranoidnost, apatija, manični pomaci, pojačano korišćenje alkohola, duvana, ili droga, i tako dalje, su sve moguće reakcije. One ne govore o patologiji ličnosti. Većina njih su normalne reakcije na nenormalno stanje!''

Kada govorimo o stvaranju panike, anksioznosti, koji tipovi ličnosti su naugroženiji u samoizolaciji?

''Anksiozni poremećaji mogu da imaju pogoršanje u ovom stanju. Preporuka za njih je da budu u kontaktu sa pružaocima psihološke prve pomoći, kojih već ima dosta, ili, po potrebi, sa psihijatrima. Nipošto sebe ne smirivati tabletama! Isključivo u telefonskom kontaktu sa psihijatrom!''

Da li je situacija jednostavnija za parove, nego za samce i zašto?

''To zavisi od kvaliteta odnosa. Većini parova jeste lakše da budu zajedno, međutim, postoje i visoko disfunkcionalne porodice, porodice s nasiljem. Njima je sada, svakako, mnogo veći izazov kada su prisiljeni da budu jedni uz druge. Ukoliko u nekoj porodici postoji nasilje, za slučaj da se u ovom vanrednom stanju nasilje nije primirilo, postoje kol-centri i policija, ne treba libiti se - pozovite ih.''

Ova blokada, pa i rad od kuće, da li mogu čak da ožive partnerstvo?

''Kao što rekoh, samoizolacija može da bude od koristi u smislu poboljšanja odnosa u okviru porodice. Vraćanja bliskosti, razgovora, slušanja, zajedničkih aktivnosti. Razgovarajte u okviru svojih porodica o tome kako razmišljate i kako se osećate u novonastalom stanju. Nemojte previše to držati u sebi. Moguće je da odnosi postanu kvalitetniji sada, što će vam značiti kada vanredno stanje prođe.''

Kako ovo utiče na introvertne tipove, je li njima svanulo? Ili je baš suprotno?

''Nikome nije svanulo, pa ni introvertnim ličnostima. Introvertni ljudi i te kako imaju potrebu za kontaktom sa drugima, samo na drugačiji način od ekstrovertnih. Bazična ljudska potreba je za bliskošću, za dodirom, za kontaktom. Ovo stanje ugrožava upravo tu bazičnu ljudsku potrebu.''

Čovek je društveno biće. Kako će distanciranje uticati na odnos prema društvu i da li će uopšte?

''Distanciranje će svakako ostaviti posledice. Zbog toga je važno da pronađemo nadu, jer ona može da bude od pomoći u ovim trenucima. Da shvatimo da će ovo stanje proći. To sigurno hoće. Tada ćemo moći da se vidimo sa svim voljenim ljudima i zagrlimo ih.''

Kako ljudi koji žive u zajednici da organizuju vreme da bi se izbegla kavga?

''To je veliki izazov. Lako je kada se ljudi u disfunkcionalnim porodicama međusobno zaobilaze ili se čak ni ne sreću tokom dana. U ovom stanju, od pomoći bi bila organizacija poslova u okviru domaćinstva, da svako dobije neko svoje zaduženje. Takođe, korisno je da postoji dnevna rutina u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Rutina nam vraća osećaj kontrole i izvesnosti u vreme kada je skoro sve oko nas van kontrole i neizvesno.''

Piše: Sanja Ćulibrk

strana 1 od 34 idi na stranu