- Nauka -

Kako Sunce utiče na klimatske promene: Da li solarni ciklusi menjaju klimu?

Velika većina naučne javnosti (97%) smatra da se klimatske promene, posmatrane od početka industrijske revolucije, dešavaju i da je glavni uzrok za to povećana koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi za koju je odgovoran čovek. Čak i pored toga, još postoji mnogo ljudi koji smatraju da to nije slučaj, ističući mnoge "dokaze" kako bi potkrepili svoje tvrdnje.

Izvor: B92, klima101
Podeli
Foto: depositphoto/Kris
Foto: depositphoto/Kris

Klimatski skeptici (naziv za ljude koji smatraju da se klimatske promene ne dešavaju) koriste se argumentima čija osnova ima utemeljenje u nekim dobro poznatim procesima koji utiču na klimu naše planete, ali iz njih izvlače ne u potpunosti tačne zaključke, često posmatrajući samo jedan deo podataka koji im ide u korist, a bez posmatranja šire slike, piše Klima101.

Jedan od dobro poznatih tzv "klimatskih mitova" je i pogrešno tumačenje "Milankovićevih ciklusa". Drugi često pominjani tiče se tvrdnje da Sunce ima presudnu ulogu u klimatskom sistemu i da su promene u njegovoj aktivnosti glavni pokretač klimatskih promena.

Šta kažu skeptici?

Logika iza ovog mita je jasna. Sunce je glavni izvor energije na našoj planeti, tako da ako se dešavaju neke promene u njegovoj aktivnosti logično je i da temperatura na Zemlji reaguje na to.

Sunce ne sija istom jačinom sve vreme, postoje periodi kada ima pojačanu aktivnost i šalje više energije u vasionu, a postoje i periodi kada ima smanjenu aktivnost i kada do naše planete stiže manje energije. Ove promene u aktivnosti Sunca zovu se solarni ciklusi.

Sunčeva aktivnost uglavnom varira u pravilnim ciklusima koji prosečno traju oko 11 godina. Na primer, tokom jednog ciklusa aktivnost Sunca raste sve dok ne dostigne maksimum aktivnosti, nakon čega započinje sledeći jedanaestogodišnji ciklus, tokom kojeg će aktivnost Sunca opadati, sve dok ne dođe do minimuma, posle čega se ceo proces ponavlja.

Ukoliko su skeptici u pravu, klima na našoj planeti trebalo bi da se menja u saglasnosti sa navedenim solarnim ciklusima, ipak podaci kažu drugačije.

Foto: depositphoto/DmitryRukhlenko
Foto: depositphoto/DmitryRukhlenko

Šta kažu podaci?

Za početak, moramo da razumemo da su promene aktivnosti Sunca dosta male, razlika između maksimuma i minimuma Sunčeve energije koja dospe do Zemlje tokom jednog solarnog ciklusa najčešće iznosi približno 0.1%

Zato je i uticaj Sunca na skorašnje temperaturne promene na Zemlji dosta manji nego što to na prvi pogled može da izgleda. U poslednjih 20 godina napravljene su brojne studije na ovu temu i one pokazuju da je ukupan uticaj Sunčeve aktivnosti na zagrevanje koje je zabeleženo nakon 1750. godine od 10 do čak 50 puta manji od uticaja ljudskog sagorevanja fosilnih goriva koje je izazvalo povećanje koncetracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

Ono što je još zanimljivije jeste da je u poslednjih 45 godina zabeležena aktivnost Sunca ispod proseka, a baš u tom periodu kreće ubrzani trend zagrevanja kojem sada svedočimo. Poslednji ciklus Sunčeve aktivnosti počeo je 2008. godine i od tada je njegova aktivnost u padu, a očekuje se da će negde između sadašnjeg trenutka i 2020. godine zabeležiti najniži minimum od kako se vrše merenja, tj. od 1750. godine

Svi ovi podaci jasno pokazuju da argument da je Sunce glavni pokretač klimatskih promena modernog doba nisu ispravni.

strana 1 od 7 idi na stranu