- Nauka -

"Smanjuje se rupa, ali moramo da budemo oprezni"

Oporavak ozonskog omotača iznad Antarktika ne smemo da shvatimo zdravo za gotovo, i dalje moramo biti oprezni, poruka je dr Džonatana Šenklina, jednog od naučnika koji je prvi, osamdesetih godina prošlog veka, dokumentovao proređenje ozonskog sloja.

Izvor: Hina, N1
Podeli
Foto: Getty/Mario Tama / Staff
Foto: Getty/Mario Tama / Staff

Rupa u stratosferi iznad Antarktika najmanja je u poslednje tri decenije, što su jako dobre vesti, koje bi ipak trebalo da shvatimo kao anomaliju.

Manja rupa na ozonskom omotaču pripisuje se naglom zagrevanju u velikim visinama, što se povremeno događa.

"Da bismo ustanovili primenjuju li se međunarodni dogovori i sporazumi i u praksi, morali bismo na ovaj problem da gledamo dugoročno", kazao je Šenklin za BBC.

"Isprva biste mogli da pomislite da smo zaista obnovili ozonsku rupu, međutim, nismo. I premda stvari idu nabolje, još je puno zemalja koje emituju hlorofluorougljike (freone, CFC), hemikalije odgovorne za ovaj problem i takvim rezultatima ne možemo da budemo zadovoljni", smatra dr Šenklin.

On je, zajedno s kolegama Džoom Farmanom i Brajanom Gardinerom 1985. godine prvi upozorio svet na to da se na ozonskom omotaču iznad Antarktika svakog proleća zaštitni gas proređuje. Ozon filtrira štetno ultraljubičasto sunčevo zračenje. Njihovo otkriće potvrdilo je predviđanja i ostalih naučnika, što je rezultiralo Montrealskim protokolom.

Njegove potpisnice obavezuju se na smanjenje upotrebe freona za 50 odsto. Montrealski protokol pooštren je dvema revizijama, jednom iz 1990. potpisanom u Londonu i onom iz 1992. potpisanom u Kopenhagenu, kojima je zatraženo da se do 2000. iz upotrebe potpuno izbace freoni, haloni i ostali halogenirani ugljenovodonici. Do danas je Montrealski protokol potpisalo 150 zemalja.

Ovim međunarodnim sporazumom postupno su ukinute hemikalije koje sadrže hlor i brom, a poznato je da one oštećuju ozon. U to vreme su ove supstance korišćene kao rashladna sredstva i kao sredstva za čišćenje.

Šenklin i kolege isprva su radili na istraživačkoj stanici Hali gde su koristili Dobsonov fotospektrometar, instrument kojim se tradicionalno upravlja ručno.

Foto: Getty/Johannes Simon / StringerMario Tama / Staff
Foto: Getty/Johannes Simon / StringerMario Tama / Staff

Britansko antarktičko naučno udruženje (BAS) pre tri godine bilo je prisiljeno da povuče Hali jer je led postao nestabilan, što je značilo da se merenje debljine ozona nije moglo sprovesti u kritičnom razdoblju kada je rupa počela da se otvara.

Istraživanja danas omogućuju mlazni mini-motori, koji na Haliju rade neprestano, proizvodeći struju za kontrolisane kompjuterske eksperimente, uključujući i Dobsonov eksperiment.

Podaci o merenju ozonskog sloja direktno se satelitskim putem šalju na kompjuter dr Šenklina u Velikoj Britaniji.

"Jasno nam je da se podaci o ozonu koji stižu s stanici Hali razlikuju u poređenju s prošlom godinom. Zapravo, dosad nismo primetili tako naglo opadanje", kaže naučnik.

Dr Tomas Berigem, koji je uveo inovacije na stanicu Hali rekao je da su on i kolege vrlo zadovoljni postignutim. Šenklin dvaput nedeljno putuje u Kembiridž, gde tumači podatke s Dobsona i savetuje kolege. Nedavno je, kaže, uočio sumporov heksafluorid ili SF6.

Ova supstancija koristi se u elektroindustriji i omogućava sprečavanje kratkih spojeva i nesreća. Reč je o izuzetno snažnom gasu i premda su njegove emisije u atmosferi u ovom trenutku relativno malene, postepeno se povećavaju.

Šenklina zabrinjava odnosimo li se prema SF6 na isti način kao CFC, za koji se pretpostavljalo da neće biti štetan kada je uveden tridesetih godina prošlog veka.

"Čini mi se da se prema SF6 odnosimo na jednak način. Verujemo da neće biti problema, ali znamo da je reč o vrlo snažnom gasu, što ni u kom slučaju ne smemo da zanemarimo", upozorava britanski naučnik.

strana 1 od 7 idi na stranu