- Vesti -

"Ovo je rat!": Zabrana prava na abortus - borba za život ili pokazivanje političkih mišića?

Odluka Ustavnog suda u Poljskoj da gotovo u potpunosti zabrani abortus izazvala je masovne ulične proteste i poruke podrške pobunjenim ženama iz celog sveta. Iako se 59 odsto stanovništva ne slaže sa ovom odlukom, vlada Poljske i dalje (makar za sada) stoji iza jednog od najrestriktivnijih zakona ove vrste u Evropi, jer insistiraju na tome da je fetus živo biće, te je abortus njegovo ubistvo. Zašto su žene "objavile rat" svojoj vladi i zašto je važno da ga dobiju?

Sanja DojkićIzvor: B92
Podeli
Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer
Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer

Kao politički potez, reč je, vrlo verovatno, o poturanju dimne bombe koja treba da prikrije ozbiljne propuste u rukovođenju kovid 19 krizom, smatra Adriana Zaharijević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Dodaje da trenutna dešavanja u Poljskoj nipošto nisu nasumična, jer su od dolaska Prava i pravde na vlast pitanja grupisana oko porodice i prava žena i LGBT+ osoba ono što proizvodi ključnu podelu u poljskom društvu.

"Ne smemo zaboraviti da je pravo na abortus ovde bilo izuzetno ograničeno već od 1993. godine i da je ovo dodatno sužavanje u najvećoj meri pokazivanje političkih mišića i dovršenje izrazito konzervativne klerikalno-civilne inicijative koja je u igri bar pet godina unazad. Posledice su lepo zahvaćene jednim sloganom: to jest vojna (ovo je rat!). Društvo je podeljeno, a ključni čovek poljske politike, Jaroslav Kačinski, poziva muškarce, 'prave Poljake', da brane crkve od žena, od sunovrata poljskog naroda", poručuje Zaharijević za B92.net.

Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer
Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer

Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, žene starije od 16 godina mogu da zahtevaju prekid trudnoće u prvih 10 nedelja, dok u kasnijem periodu o tome odlučuje konzilijum lekara i etički odbor.

Psiholog Radmila Vulić Bojović navodi da, ako ostavimo po strani religiozna pitanja i posmatramo samo iz ugla psihologa, teško da se može zamisliti ozbiljnija trauma za ženu od neželjene trudnoće, bilo kako da je do nje došlo.

"Takođe se teško mogu predvideti sve posledice po dete koje dolazi na svet, a da nije željeno i dobrodošlo. Rađanje novog ljudskog biće je mnogo složenije od samo biološkog i medicinskog pitanja, ono podrazumeva sveobuhvatnu psihološku transformaciju žene u majku, a to je sve samo ne lak i spontan proces", ističe Vulić Bojović za B92.net.

Iza ideje zabrane abortusa stoji jedna religijsko-filozofska ideja i jedna (bio)politička ideja, smatra Zaharijević. Prva je vezana za razumevanje da je fetus živo biće, štaviše ličnost, i da je njegov namerni pobačaj ravan ubistvu.

"U nekim okolnostima, to se veruje i za spontani pobačaj", ističe Zaharijević.

Druga je pak vezana za ideju da nacija treba da raste i da je podsticanje rađanja nedovoljna mera ako se ne uvede i zabrana nerađanja.

Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer
Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer

"Svi seksualni odnosi služe reprodukciji, svako začeto dete treba da bude rođeno i nacija treba da raste. Kontracepcija odnosno privatna kontrola začeća u ovakvom planu takođe ne sme biti dostupna, jer, ne zaboravimo takođe da je abortus, nažalost, i dalje oblik kontracepcije i to posebno u siromašnim i nerazvijenijim zemljama u kojima muškarci ne pokazuju dovoljan interes za brigu o začeću", kaže Zaharijević.

Dodaje da u realnosti to jeste puko deklarativna briga države za živote uopšte, kontrola nad stanovništvom, posebno ženama, odsustvo bilo kakvih trajnih i smislenih podsticajnih mera, i načelno odsustvo rasta nataliteta. Ako negde postoji zabrana abortusa, to ne znači da nema neželjenih trudnoća.

"Naprotiv, to pre znači da će one biti prekidane ilegalnim putem, ili legalno, u zemljama koje dozvoljavaju abortus. To se naziva jezivim imenom, abortus turizam", navodi Zaharijević.

Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer
Foto: GettyImages, Omar Marques / Stringer

Pravo na abortus, odnosno bezbedan prekid neželjene trudnoće je istinska civilizacijska tekovina i praktično kruna prava žene da sama upravlja sopstvenim telom i životom, smatra Vulić Bojović.

Dodaje da je ljudski život važan, ali je žena takođe ljudsko biće koje u 21. veku može i mora da ima pravo na izbor.

"Kada nam je pravo na izbor ugroženo ili oduzeto osećamo strah, teskobu, a potom bes i gnev, koji se na kraju transformiše u nemoć i depresiju - što svakako nisu pozitivne emocije i dobra polazna osnova za bilo kakav početak i kvalitet", navodi ona.

Neželjena trudnoća je rizik i za majku i za dete, ali i za celokupnu porodicu i zajednicu, smatra Vulić Bojović.

"Negativne posledice daleko prevazilaze pojedinca i kao požar se šire i utiču na psihološku dobrobit čitavog društva", ističe ona.

Zaharijević smatra da u ovako podeljenom društvu – o čemu svedoče masovni protesti koji se uprkos epidemiološkim zabranama odvijaju na ulicama svih gradova Poljske – s političkog vrha će se snažno podsticati dalja radikalizacija konzervativnih - i sve to preko tela žena.

Abortus ili ne - lažna dilema?

Vulić Bojović ističe da materinstvo i roditeljstvo uvek moraju da bude izbor, a ne nužda ili prisila, i da će samo tako svet biti bogatije i srećnije mesto za život.

"Mislim da je od lažne dileme - abortus, da ili ne - daleko važnije da se svako društvo postara da stvori uslove u kojima će materinstvo i roditeljstvo uopšte bizi podržano i olakšano, jer se radi o bazičnoj i prirodnoj ljudskoj potrebi, koja bitno utiče na kvalitet života", navodi ona.

Poljska nipošto nije usamljena u političkim trendovima koji pogoduju ovakvom razvoju u polju zakonodavstva. Porodične vrednosti i povratak u neko zamišljeno vreme kad se znalo gde je kome mesto, sastavni je deo desnih populističkih politika širom sveta.

Pre samo nekoliko dana potpisana je jedna važna deklaracija pod nevinim imenom "Ženevski konsenzus", kojom se promovišu ženska prava i zdravlje, ali se zabranjuje abortus. Noseći potpisnici ove deklaracije su SAD, Brazil i Rusija, a od evropskih država tu su, za sada, samo Poljska, Mađarska i Belorusija.

strana 1 od 119 idi na stranu